Investiciono srebro i njegov cena, ponovo privlači pažnju ulagača u 2025. godini, nakon značajnog rasta cene tokom prethodnih kvartala. Kao plemeniti metal sa dvojnom ulogom, industrijskom i monetarnom, poput zlata, srebro je osetljivo na čitav spektar faktora. U ovoj analizi fokusiramo se isključivo na investicioni aspekt srebra, pri čemu razmatramo trenutne i projektovane cene, ključne tržišne pokretače, globalne trendove u kupovini i skladištenju fizičkog srebra, poređenje domaćih i svetskih cena, tržišne signale za potencijalnu kupovinu ili korekciju, kao i uticaj različitih učesnika na dinamiku potražnje. Ovaj tekst je namenjen našim domaćim investitorima i klijentima Zlatare AS, sa ciljem da pruži stručno, detaljno i ažurno sagledavanje tržišta investicionog srebra.

Investiciono srebro cena i projekcije za drugu polovinu 2025.

Cena srebra u 2025. godini zabeležila je impresivan rast. Sa oko 30 USD po unci početkom godine, srebro je u prvih šest meseci poraslo za približno 25%, dostigavši nivoe od oko 37–38 USD po unci krajem juna. U stvari, tokom jula srebro je nakratko probilo i psihološku granicu od $35/oz, dostigavši najvišu vrednost u poslednjih deset godinag. Krajem jula i početkom avgusta, cena je dotakla nivo od oko $39/oz, pre nego što se blago povukla ka trenutnih ~$37/oz . U dinarima, to odgovara približno 3.700–4.000 RSD po unci (1 USD ≈ 100 RSD), uz napomenu da se na domaćem tržištu primenjuje PDV, što ćemo detaljnije obraditi u nastavku ovog teksta. Srebro je dakle od početka godine ostvarilo oko 30% rasta vrednosti, nadmašivši čak i zlato (zlato +27% YTD do avgusta) , što svedoči o snažnom investicionom zamahu na tržištu plemenitih metala.

Prognoze za drugu polovinu 2025. uglavnom su optimistične, premda sa izvesnom dozom opreza. London Bullion Market Association (LBMA) anketa analitičara predviđa prosečnu cenu srebra od oko $32,86/oz za 2025. godinu, što je ~16% više od proseka u 2024. Pojedini analitičari u toj anketi bili su još smeliji, pa tako najviša pojedinačna prognoza dostigla je $43,50/oz, implicirajući očekivanje da srebro u povoljnom scenariju može dostići sredinom $40-ih po unci. Velike investicione banke takođe vide potencijal za dalji rast: JPMorgan je krajem prve polovine godine projektovao cenu od $39/oz do kraja 2025, uz obrazloženje da srebro ima „prozor za sustizanje“ zlata u drugoj polovini godine. Sličnog su mišljenja i u Citigroup-u, gde je sredinom 2025. podignuta prognoza uz očekivanje da će cena ubrzo probiti $40/oz zahvaljujući ograničenoj ponudi i jačoj tražnji. Nasuprot tome, analitičari Macquarie banke zauzimaju nešto konzervativniji stav. Oni su doduše revidirali prognozu naviše (očekuju prosečno $36/oz u Q3 i $35/oz u Q4 2025, umesto ranijih $33 i $31), ali smatraju da će vrhunac ciklusa biti dostignut tokom leta 2025, nakon čega srebro može ući u fazu konsolidacije. Drugim rečima, prema Macquarie, cena srebra bi u ostatku godine mogla ostati u visokom rasponu (iznad $30), ali bez daljeg značajnog probijanja novih rekorda pre 2026. Konsenzus je ipak da su trendovi za sada podržavajući za srebro, sa više faktora koji ukazuju na mogući nastavak rasta cene, pa se ulagačima preporučuje praćenje tih faktora kako bi procenili da li je trenutna cena i dalje povoljna za kupovinu ili ne. U nastavku detaljno razmatramo upravo te ključne tržišne faktore.

Faktori koji utiču na cenu srebra

Strukturni deficit ponude i potražnje:

Tržište srebra se već duži niz godina suočava sa strukturnim deficitom, što znači da globalna tražnja prevazilazi novu ponudu iz rudnika. Prema podacima Metals Focus-a i Silver Institute-a, 2024. je bila četvrta uzastopna godina deficita, a potražnja je premašila ponudu za oko 148,9 miliona unci. Ovaj trend se nastavlja i u 2025: projektovan je manjak od približno 150 miliona unci na globalnom nivou (peti uzastopni godišnji deficit). Time bi kumulativni deficit od 2021. do kraja 2025. dostigao ogromnih 800 Moz (oko 25.000 tona) srebra. Takav kontinuitet deficita vrši stalni pritisak naviše na cenu, budući da industrija i investitori moraju da “licitiraju” za ograničene količine raspoloživog srebra. Na deficit utiče nekoliko stvari: proizvodnja iz rudnika ne uspeva da održi korak (svetska rudarska proizvodnja srebra opala je ~7% od 2016. do danas), dok je tražnja ubrzana novim tehnologijama. Potražnja za srebrom u industriji dosegla je rekordne nivoe, a posebno zbog solarnih panela, elektronike i auto-industrije, gurajući tako tržište u strukturni disbalans. Prognoze sugerišu da će 2025. biti jedna od rekordnih godina za industrijsku potrošnju srebra (npr. samo solarni sektor mogao bi uzeti ~20% globalne ponude). Ovakav deficit ponude u osnovi je jedan od glavnih razloga što cena srebra beleži uzlazni trend. Sve dok ponuda (iz rudnika i reciklaže) znatno zaostaje za ukupnom tražnjom, postoji fundamentalna podrška ceni srebra na tržištu. Neki analitičari ističu da bi se manjak mogao čak i produbiti narednih godina, što bi uz ograničenu ponudu moglo voditi još višim cenama, ukoliko dođe do daljeg porasta industrijske potrošnje bez proporcionalnog rasta proizvodnje. Ipak, vredno je napomenuti da pojedini izveštaji (poput Bloomberg-ovih) ukazuju da bi deficit 2025. mogao biti nešto manji od onih iz prethodne četiri godine, usled blagog oporavka rudarske proizvodnje i potencijalnih rizika po tražnju (npr. carine na uvoz), ali i dalje je reč o značajnom jazu u korist potražnje. Suština je da “trenje” između ograničene ponude i rastuće tražnje stvara povoljno tle za investitore u srebro.

Globalni makroekonomski signali

Šire ekonomske i geopolitičke prilike snažno utiču na tržište plemenitih metala. Srebro, slično zlatu, ima status bezbednog utočišta u vremenima finansijske neizvesnosti, pa stoga globalni makro signali poput inflacije, kamata, recesionih rizika i geopolitičkih tenzija indirektno usmeravaju i cenu srebra. Tokom 2025. primetan je uticaj više takvih faktora. Najpre, posle ciklusa pooštravanja monetarne politike (povećanja kamatnih stopa) u borbi protiv inflacije, ključne centralne banke popustile su sa podizanjem kamata. Federalne rezerve SAD pauzirale su povećanja do sredine 2025. (ciljni opseg Fed kamate zadržan je oko 4,25–4,50%). Tržišta sada čak spekulišu o smanjenju kamatnih stopa usled usporavanja ekonomije i slabljenja inflacije, što je pozitivna vest za plemenite metale. Niže ili stabilne kamate umanjuju oportunitetni trošak držanja neprofitabilne imovine poput zlata i srebra, te investitori u takvim uslovima češće prelaze u plemenite metale radi očuvanja vrednosti. Pored toga, nastavak visoke inflacije u mnogim zemljama tokom ranih meseci 2025. i dalje podstiče tražnju za fizičkim aktivama koje služe kao zaštita od inflacije, gde srebro ima određenu ulogu (iako je zlato primarni izbor). Geopolitički rizici takođe igraju ulogu. Produžene globalne tenzije i trgovinski sporovi stvorili su ambijent u kome investitori traže sigurnost. Konkretno, početkom 2025. došlo je do zaoštravanja trgovinskih odnosa: najava visokih američkih tarifa na uvoz metala izazvala je zabrinutost na tržištima. Zanimljivo je da su spekulacije o uvođenju tarifa na plemenite metale (poput one od čak 145% koja se razmatrala za srebro) same po sebi doprinele rastu cene. Stručnjaci navode da je samo strah od uvoznih ograničenja u SAD dao vetar u leđa srebru, doprinevši dvocifrenom procentu rasta cene u prvoj polovini godine. Paradoksalno, i popuštanje napetosti može kratkoročno povući cenu naniže: na primer, vesti o potencijalnom smirivanju trgovinskog rata ili geopolitičkih konflikata mogle bi privremeno smanjiti interesovanje za bezbedna utočišta, što se i odrazilo na povremene korekcije cene srebra sredinom godine. Sve u svemu, ekonomsku pozadinu 2025. karakteriše izvestan nivo nestabilnosti i preokreta, što generalno podržava investicionu tražnju za srebrom. Investitori pomno prate kretanje američkog dolara (koji tradicionalno ima obrnuto kretanje u odnosu na srebro i zlato) i odluke centralnih banaka. Kako je rekao poznati investitor Džim Rodžers, iako dolar trenutno nema pravu konkurenciju među valutama, ogromni fiskalni dug SAD-a i eventualna buduća slabljenja dolara mogli bi biti okidač da investitori pređu u realnu imovinu: „Kupujem srebro zato što je jeftino… Planiram da prodam dolare kada skoče kratkoročno, jer Amerika je najveći dužnik u istoriji“, izjavio je Rodžers, naglašavajući da trenutno povećava izloženost srebru, za razliku od zlata. Ovakva razmišljanja ilustruju kako globalni makro signali – monetarna politika, valutni trendovi i politički faktori – utiču na sentiment investitora u srebro.

Odnos cene zlata i srebra (Gold-Silver ratio)

Odnos cena zlata i srebra takođe je važan indikativni faktor vrednovanja srebra na tržištu. Tradicionalno, odnos zlata i srebra (broj unci srebra koji ekvivalentno vredi jedna unca zlata) kretao se istorijski oko ≈67. Kada je ovaj odnos znatno iznad proseka, to sugeriše da je srebro potcenjeno u odnosu na zlato, odnosno da je srebro relativno jeftino. Upravo takva situacija je bila prisutna veći deo 2025. godine: zlato je imalo snažan višemesečni rally i dostiglo nove rekorde (čak preko $3.500/oz tokom proleća), dok je srebro u prvom kvartalu pomalo zaostajalo. Posledično je odnos zlato:srebro skočio i iznad 80:1, da bi na vrhuncu sredinom maja premašio prag od 90 pa čak blizu 100:1 – nivoe neviđene u poslednjih nekoliko godina . U junu i julu, srebro je počelo da sustiže zlato rastom cene, te se odnos zlata i srebra do avgusta spustio na oko 88:1 . Ipak, i 88 je daleko iznad istorijskog proseka, što implicira da i pored nedavnog rasta, srebro ostaje potencijalno potcenjeno u odnosu na zlato . Mnogi analitičari upravo ovaj pokazatelj navode kao argument da srebro ima više prostora za rast (ili da je zlato precenjeno) – za povratak ka istorijskom proseku od ~67, matematika je jasna: ili cena zlata treba da padne, ili cena srebra da poraste, ili pomalo oba . S obzirom na fundamentalne faktore (deficite i tražnju), brojni stručnjaci “stavljaju novac” na scenario da će srebro jačati u narednom periodu . Ovaj odnos cene često prati ciklične trendove: u prethodnim bull-market epizodama plemenitih metala, srebro je imalo običaj da kasnije prestigne zlato po prinosu, smanjujući ratio. Istorijski gledano, tokom rastućih tržišta plemenitih metala, poskupljenje srebra je u proseku bilo otprilike dvostruko veće od rasta cene zlata – što je i logično s obzirom na veću volatilnost srebra (procenjuje se da je mesečna volatilnost srebra oko 23,6%, naspram ~13,3% za zlato) . Iz investicione perspektive, visok odnos zlata i srebra se često interpretira kao signal za kupovinu srebra nasuprot zlatu, očekujući korekciju odnosa. U prilog tome ide i izjava legendarnog investitora Džima Rodžersa koji je nedavno potvrdio da „ne kupuje više zlato, već srebro, jer je srebro u zaostatku – zlato nije“ . Na grafikonu ispod prikazan je istorijski odnos cene zlata i srebra, sa naglaskom na skokove tog odnosa u 2020. i 2025. godini.

Važno je napomenuti da visok ratio sam po sebi nije garancija trenutnog rasta. Ovaj odnos ukazuje na relativnu vrednost između zlata i srebra. U 2025. smo videli da je rekordno visok odnos zlata i srebra, prethodio snažnom skoku cene srebra u junu i julu, kada su investitori prepoznali priliku i počeli agresivnije da ulažu u srebro radi hvatanja korekcije odnosa. Iako se odnos sa preko 90 sveo na sredinu 80-ih, i dalje postoji prostor za njegov povratak prema istorijskim normama, što mnogi tržišni analitičari vide kao indikator da srebro i dalje ima potencijal za iznadprosečne prinose u nastavku ciklusa. Naravno, treba pratiti i kretanje zlata. Ukoliko zlato nastavi da jača, srebro će morati još brže da raste da bi odnos pao; alternativno, stagnacija zlata uz rast srebra takođe bi vodila konvergenciji ka nižem odnosu. U svakom slučaju, odnos zlata i srebra ostaje bitan barometar vrednovanja za iskusne ulagače na tržištu plemenitih metala.

Investiciona tražnja: ETF fondovi i fizički investitori

Tokovi ulaganja u srebro, kako putem finansijskih instrumenata (ETF fondova, fjučersa), tako i direktno putem fizičke kupovine poluga i kovanica, odigrali su ogromnu ulogu u kretanju cene tokom 2025. godine. Podaci pokazuju da je interesovanje investitora doživelo eksplozivan rast. Globalni ETF fondovi vezani za srebro (poput iShares Silver Trust – SLV, i brojni drugi) zabeležili su masovne prilive sredstava u prvoj polovini godine. U prvih šest meseci 2025. u srebrne ETF-ove je neto uloženo oko 95 miliona unci srebra, čime su ukupne zalihe srebra pod upravljanjem fondova porasle na 1,13 milijardi unci. To je samo ~7% ispod istorijskog maksimuma (1,2 milijardi unci u februaru 2021, tokom “silver squeeze” talasa). Vrednost srebra u ETF zalihama dostigla je u junu ove godine rekordnih 40+ milijardi dolara, prvi put premašivši tu psihološku granicu. Zanimljivo je da su prilivi bili ujednačeni tokom većeg dela polugodišta, da bi u junu naglo ubrzali. Preko polovine ukupnog rasta ETF zaliha desilo se upravo u junu mesecu. Jun 2025. ostaje upamćen po najvećem mesečnom prilivu investicionog srebra od vremena čuvene Reddit-epizode sa “silver squeeze” početkom 2021. godine. Ovakav priliv u ETF-ove značajan je jer direktno smanjuje raspoloživu količinu fizičkog srebra na tržištu. Svaki ETF je pokriven fizičkim srebrom u trezorima, pa kada fondovi masovno kupuju, oni praktično sklanjaju metal sa tržišta, čineći ga nedostupnim za druge (npr. za industrijske potrošače). U uslovima već opisanog deficita ponude, ovakva investiciona tražnja stvara dodatni pritisak na cenu, jer industrija i investitori ulaze u nadmetanje za ograničeno “slobodno” srebro . Analitičari Srebrnog instituta ukazuju da takva situacija može dovesti do bržeg rasta cene, jer investitori kroz ETF “zaključavaju” metal u sefove, a fabrike ga i dalje trebaju, što može gurnuti cene nagore sve dok se ne postigne nova ravnoteža.

Pored ETF-ova, fizička investiciona kupovina srebra (poluge i kovanice) imala je regionalno različitu dinamiku tokom 2025. U Evropi i Aziji zabeležen je porast maloprodajne tražnje za srebrom, dok je u SAD interesovanje splasnulo. Evropsko tržište srebrnih poluga i kovanica počelo je da se oporavlja još krajem 2024, a taj momentum je nastavljen u prvoj polovini 2025. Ipak, valja napomenuti da je evropska potražnja rasla sa relativno niskog nivoa (nakon pada posle 2021), tako da i pored rasta, i dalje zaostaje za rekordima iz perioda pandemije. Jedan faktor koji je podstakao veću kupovinu u Evropi jeste smanjenje sekundarne ponude. Manje građana je prodavalo staro srebro nazad na tržište, pa su zainteresovani investitori morali da kupuju novo kovane poluge i kovanice, što je podiglo prodaju investicionog srebra. U Aziji, najveći doprinos rastu potražnje došao je iz Indije, koja je tradicionalno jedan od najvećih svetskih kupaca fizičkog srebra. Indijska tražnja u maloprodajnom segmentu porasla je ~7% u H1 2025 (godišnji rast), vođena očekivanjima daljeg rasta cene među indijskim kupcima. Prema izveštajima, indijski investitori su u prvoj polovini godine kupovali rekordne količine i fizičkog srebra i udela u ETF fondovima , što Indiju čini najvećim svetskim neto uvoznikom srebra. Za razliku od Evrope i Indije, američki investitori su iskoristili visoke cene da unovče dobit. U SAD je maloprodajna tražnja za investicionim srebrom opala, jer su mnogi iskusni ulagači tokom 2024. i početkom 2025. iskoristili višegodišnje maksimume cene da prodaju deo svojih zaliha i ostvare profit. Procene Silver Institute-a pokazuju da je američka potražnja za srebrnim polugama i kovanicama pala oko 30% u odnosu na prethodnu godinu, upravo zbog tog talasa prodaje izazvanog visokim cenama. Kako stoji u izveštaju: „Ova dinamika (prodaje) uz slabu novu kupovinu značajno je umanjila prodaju investicionih poluga i kovanica, a neki američki investitori su iskoristili najviše cene u poslednjih nekoliko godina za realizaciju dobiti. Pored toga, izostanak kriznih dešavanja u SAD (poput kolapsa SVB banke 2023) redukovao je kupovine iz bezbednosnih razloga.“. Drugim rečima, deo američkih ulagača “izašao” je iz srebra posle velikog rasta cene, što je kratkoročno ublažilo globalnu investicionu tražnju. Ipak, to takođe znači da postoji potencijalni rezervoar tražnje. Ukoliko se američki investitori ponovo uključe (u slučaju nove finansijske nestabilnosti ili probijanja cene iznad $40), mogli bismo videti novi talas kupovine koji bi dodatno podigao cenu.

Treba pomenuti i ulogu spekulativnih investitora i hedž fondova na fjučers tržištu. Podaci Komisije za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) pokazuju da su se profesionalni trgovci u leto 2025. delimično povlačili iz dugih pozicija (long), dok su ETF-ovi i dalje beležili prilive, neki fjučers spekulanti su počeli da beleže profit i čak povećavaju kratke pozicije (short) nakon skoka cene iznad $38. U prvoj nedelji jula, fond menadžeri su smanjili neto-duge pozicije na COMEX srebru za oko 5% (povećanjem short ugovora i blagim smanjenjem long ugovora). Istovremeno, ukupne zalihe srebra u ETF fondovima dosegle su 775 miliona unci, najviši nivo od avgusta 2022. Ovaj raskorak, gde finansijski spekulanti na terminskom tržištu postaju oprezniji, dok ETF investitori i dalje kupuju, signalizira zanimljivu smernicu tržišnog sentimenta. Neki analitičari smatraju da rekordne short pozicije koje su zauzeli tzv. “swap dealers” (često velike banke) u stvari reflektuju pokriće za rastuću potražnju iz ETF sektora. Bilo kako bilo, krajnji ishod investicione potražnje u prvoj polovini 2025. je jasno vidljiv: značajan priliv kapitala u srebro podigao je cenu i smanjio raspoložive rezerve metala. Ulagači će nastaviti da prate ove tokove, kako ETF prilive/odlive, tako i prodaju ili kupovinu fizičkog srebra od strane malih investitora, kao rane indikatore budućih pomeranja cene. Silver Institute napominje da u drugoj polovini godine očekuje „pojačanu dvosmernu aktivnost“ na tržištu srebrnih poluga: neki investitori će verovatno iskoristiti cene ako pređu $40/oz za profit-taking (prodaju), dok će drugi ulaziti u kupovinu očekujući nastavak rasta. Upravo ta dinamična ravnoteža investicione tražnje biće ključna za dalji cenovni trend srebra.

Globalno tržište fizičkog srebra: gde se najviše kupuje i skladišti?

Fizičko investiciono srebro (poluge i investicione kovanice) ima globalno tržište sa nekoliko tradicionalnih centara tražnje i skladištenja. Kao što je prethodno pomenuto, Indija se ističe kao najveći svetski potrošač i uvoznik srebra. Indijski kupci (bilo u formi nakita, srebrnih poluga ili kovanica) kontinuirano podižu lestvicu svetske potražnje. U prvoj polovini 2025, Indija je zabeležila rekordne nivoe uvoza srebra, što se poklopilo sa rastućim očekivanjima rasta cene na lokalnom tržištu. Srebro je u Indiji tradicionalno omiljeno za čuvanje vrednosti (pored zlata), često u formi ukrasa, posuđa ili poluga, a indijski investitori i poljoprivrednici kupuju velike količine naročito tokom sezona praznika i svadbi, ali i kada očekuju inflaciju. Većinu tog srebra Indijci skladište privatno, u domaćinstvima ili lokalnim trezorima, s obzirom da državne institucije ne akumuliraju srebro.

Evropa je još jedno značajno tržište fizičkog srebra. Posebno su Nemačka, Austrija i Švajcarska poznate po snažnoj maloprodajnoj potražnji za srebrnim kovanicama i polugama. U ovim zemljama investitori rado kupuju srebro kao dugoročnu investiciju. Nemačka je, na primer, u prethodnim godinama beležila vrlo visoku prodaju srebrnih kovanica (često zbog brige od inflacije i negativnih kamatnih stopa). Evropski investitori srebro obično čuvaju u bankarskim sefovima ili privatnim trezorima. Takođe, neke zemlje (poput Švajcarske i Luksemburga) nude specijalizovane visokobezbednosne trezore gde klijenti mogu deponovati plemenite metale. Mnoge evropske kovnice (Austrijska kovnica, Münze Österreich, na primer) izdaju popularne investicione srebrnjake kao što je “Bečka Filharmonija” od 1 unce, koji se masovno prodaju i skladište širom kontinenta. U 2025. godini, kako smo naveli, evropska tražnja je ponovo u porastu, a jedan razlog je i smanjenje sekundarne ponude, manje polovnoga srebra dolazi nazad na tržište, pa se više kupuje novo iskovano srebro. To implicira da se značajne količine fizičkog srebra zadržavaju u rukama privatnih evropskih ulagača i ne vraćaju brzo u promet.

Kada je reč o centralizovanom skladištenju, najveće količine investicionog srebra na svetu nalaze se u nekoliko glavnih finansijskih centara. London je tradicionalno najveće skladište srebra: u trezorima Londonske berze metala (LBMA) čuva se stotine miliona unci srebra koje pripadaju ETF fondovima, bankama i institucijama. Prema LBMA podacima, krajem 2024. u Londonu je ležalo preko 22.000 tona srebra (što je oko 735 miliona unci) u profesionalnim trezorima. Ogroman deo tog srebra vezan je upravo za ETF fondove, gde su procene da oko 70% srebra u londonskim trezorima predstavlja zaloge ETF-ova (npr. iShares SLV drži srebro uglavnom u Londonu). Osim Londona, značajne količine skladište se i u Njujorku (COMEX trezori). COMEX (CME grupa) vodi evidenciju “registrovanog” i “eligibilnog” srebra u svojim skladištima, a investitori koji trguju fjučersima mogu, u teoriji, zatražiti isporuku iz tih zaliha. U poslednje dve godine ti COMEX lageri su se smanjivali kako su investitori preuzimali isporuke; međutim, i dalje stotine miliona unci leže u COMEX sistemu. Takođe, Zürich (Švajcarska) je još jedan istorijski centar za čuvanje plemenitih metala zbog svoje neutralnosti i bezbednosti, pa mnogi privatni i institucionalni trezori tamo čuvaju srebro za klijente iz celog sveta.

Ukratko, fizičko srebro se najviše kupuje u SAD, Evropi (posebno Nemačkoj, Austriji) i Indiji, dok se najveće količine skladište u finansijskim centrima poput Londona, Njujorka i Švajcarske, bilo kao podrška ETF fondovima ili u privatnim trezorima. Za domaće investitore u Srbiji, ovo znači da cena koju prate na globalnim berzama odražava kretanja formirana na tim velikim tržištima i skladišnim centrima. U narednom delu analiziramo kako se globalne cene reflektuju na domaće tržište i dostupnost srebra kod nas.

Poređenje domaćih i globalnih cena i dostupnosti srebrnih poluga

Cena investicionog srebra na domaćem tržištu Srbije prati globalni spot na berzama, ali uz određena odstupanja zbog lokalnih faktora poput poreza i marži. Globalna referentna cena (tzv. spot cena) formira se u dolarima za trojnu uncu (31,1035 g) na osnovu trgovanja u centrima poput Londona i Njujorka. U trenutku pisanja, spot cena iznosi oko $37,6/oz (što je približno €34/oz ili 3.760 RSD/unci prema kursu USD/RSD oko 100). Međutim, kada individualni investitor u Srbiji želi da kupi srebrnu polugu ili kovanicu, on plaća i dodatne troškove iznad te berzanske cene. Pre svega, na investiciono srebro se u Srbiji obračunava PDV od 20% (za razliku od investicionog zlata koje je oslobođeno PDV-a). To znači da se pri kupovini automatski dodaje petina vrednosti na cenu metalnog dela. Pored toga, tu je i premija dilera, jer trgovci plemenitim metalima dodaju maržu koja pokriva troškove kovanja (maržu kovnice), transporta i njihovu zaradu. Premija za srebro je obično viša (u procentima) nego za zlato, jer je apsolutna vrednost srebra niža i fiksni troškovi čine veći udeo. Takođe, zbog PDV-a i manje razvijenog tržišta, premije u Srbiji mogu biti nešto više nego na velikim inostranim tržištima.

U tabeli ispod prikazane su orijentacione uporedne cene za investiciono srebro globalno i na domaćem tržištu, uz pretpostavku trenutne spot cene od ~$37,6/oz i PDV-a 20%. Cene su izražene i u američkim dolarima i u dinarima (zaokruženo radi ilustracije):

Metrika	Globalna spot cena (bez poreza)	Cena u Srbiji (sa PDV 20%)
1 trojska unca (31,1 g)	~$37,6 USD (≈3.760 RSD)	~$45 USD (≈4.500 RSD)
1 kilogram srebra (32,15 oz)	~$1.210 USD (≈121.000 RSD)	~$1.450 USD (≈145.000 RSD)
Cena po gramu srebra	~$1,21 USD (≈121 RSD)	~$1,45 USD (≈145 RSD)
Napomena: kurs 1 USD = 100 RSD	(Cene u USD su okvirne, bez premije)	(+ PDV; premija dilera nije uračunata)

Tabela 1: Poređenje globalnih i domaćih cena investicionog srebra (USD i RSD). Globalna cena predstavlja berzanski spot, dok domaća uključuje PDV od 20%. Dilerska premija može dodatno uvećati domaću cenu zavisno od proizvoda.

Iz tabele se vidi da domaći kupac, recimo, za 1 uncu srebra plaća oko 20% više od međunarodne spot cene samo na ime poreza, dakle približno $45 umesto $37,6. U praksi, na to dolazi i premija proizvođača/dilera. Za standardne investicione proizvode (npr. poluga od 1 kg renomirane kovnice, ili kovanica od 1 unce) premije se obično kreću od nekoliko procenata pa naviše, zavisno od količine i dostupnosti. U normalnim okolnostima, ukupna maloprodajna cena srebra u Srbiji može biti oko 25-30% iznad spot cene (20% PDV + nekoliko procenata premije). U uslovima pojačane tražnje ili nestašice određenih formata (npr. popularnih kovanica), premije mogu privremeno skočiti i više.

Dostupnost srebrnih poluga i kovanica na domaćem tržištu zavisi od uvoza, s obzirom da Srbija nema sopstvenu kovnicu investicionog srebra. Zlatara AS i slični domaći distributeri zlata, prodaju proizvode iz svetski priznatih kovnica: najčešće su u ponudi srebrne poluge visoke čistoće (99,9% Ag) težine 1 unca, 100 grama, 1 kilogram itd, kao i investicione kovanice (npr. već pomenute austrijske Filharmonije, kanadski Javorov list, američki Silver Eagle, engleski Britanac, i sl). U trenutku pisanja, takvi proizvodi su uglavnom dostupni na tržištu, ali valja imati u vidu da u periodima naglog rasta cene ili povećane potražnje može doći do poteškoća u nabavci i dužih rokova isporuke. Na svetskom nivou, u poslednjih par godina bilo je epizoda nestašica, kada je npr. američka kovnica je u više navrata ograničavala prodaju Silver Eagle kovanica zbog nedostatka blanko pločica. Srećom, globalno tržište je snabdeveno kroz mrežu različitih kovnica, pa investitori mogu pribaviti alternativne proizvode.

Za domaće ulagače bitno je i kretanje kursa RSD prema USD/EUR, jer se time direktno menja preračunata cena u dinarima. Tokom 2025. dinar je bio relativno stabilan oko nivoa 100 RSD za 1 USD , što znači da su globalna poskupljenja srebra proporcionalno preneta i na domaće cene. Ako bi došlo do značajnije promene kursa (npr. jačanja dolara), to bi moglo poskupeti srebro u dinarima nezavisno od globalnog kretanja i obratno.

U pogledu ulaganja u srebro u Srbiji, investitori treba da računaju na pomenuti PDV kao trošak, za razliku od zlata gde PDV nema, jer se kod srebra praktično odmah “gubi” 20% vrednosti na ime poreza, što znači da je potrebno veće povećanje cene da bi se investicija isplatila. Neki investitori nastoje da izbegnu ovaj trošak kupovinom u inostranstvu (npr. u zemljama EU poput Estonije gde nema PDV na srebrne kovanice), ali treba biti oprezan jer uvoz i carinske formalnosti mogu poništiti tu razliku. U Srbiji se PDV plaća prilikom uvoza, tako da i direktno unošenje većih količina srebra podleže oporezivanju po zakonu.

Zaključak ove sekcije: Globalno posmatrano, cena srebra formira se u dolarima i trenutno je na višegodišnjem maksimumu. Domaći investitori mogu očekivati da će, u dinarima, cena srebnih poluga pratiti taj rast uz dodatak PDV-a i premije. Stoga je cena investicionog srebra u Srbiji nominalno viša od one koju čitamo na internetu za oko 20-25%. Ipak, za dugoročne ulagače koji veruju u globalni rast cene srebra, ova razlika je prihvatljiv trošak za mogućnost diversifikacije portfolija. Uvek je preporučljivo kupovati od proverenih dilera koji nude međunarodno priznate proizvode i poseduju adekvatne sertifikate, čime se obezbeđuje likvidnost i laka buduća prodaja. Zlatare i specijalizovane firme (poput Zlatare AS) obezbeđuju takvu ponudu i mogu savetovati investitore o izboru denominacije (npr. više manjih poluga vs. jedna veća) u zavisnosti od strategije ulaganja.

Tržišni signali: da li je srebro i dalje “povoljna kupovina” ili sledi korekcija?

Nakon značajnog rasta cene srebra u prvoj polovini 2025, ključno pitanje za investitore glasi: da li je sada srebro povoljna kupovina (tzv. “screaming buy”) ili se tržište pregrejalo i preti korekcija? Odgovor nije jednostavan, jer postoje argumenti na obe strane, pa ćemo razmotriti najvažnije signale i pokazatelje.

S jedne strane, fundamentalni i tehnički pokazatelji pružaju podršku tezi da srebro još nije ispucalo sav potencijal u ovom ciklusu. Istorijski posmatrano, kada srebro uđe u bull trend, on zna da traje više godina, a cenovna kretanja budu vrlo izrazita. Podsetimo da je prethodni veliki uzlet srebra (2009–2011) doveo cenu sa oko $15 na skoro $50/oz u roku od dve godine. Današnja situacija ima neke sličnosti. Višegodišnji strukturni deficit, snažan priliv investitora, geopolitičke tenzije i inflatorni pritisci, što su sve okolnosti u kojima je srebro tradicionalno beležilo velike dobitke. Analitičari Sprott-a ukazuju da je tržišna postavka možda priprema terena za novi “silver squeeze” scenario, gde bi čak i manji dodatni porast potražnje mogao da izazove nesrazmerno veliki skok cene zbog ograničene količine slobodno dostupnog srebra na tržištu. Na to upućuju i povišene kamatne stope na pozajmicu srebra (lease rates) koje su primećene ovog leta. Ove stope su porasle kako je fizičko srebro postalo teže nabavljivo, što je često rani signal zatezanja tržišta. “Rast lease rate kamata je jasno upozorenje da se fizičko tržište zateže”, izjavila je Niki Šils, strateg za metale u MKS PAMP, dodajući da “to predstavlja povoljnu pozadinu za više cene ako se trend nastavi” . Drugim rečima, tržišne interne metrike sugerišu da ponuda postaje sve tesnija, a to podržava cenu.

Tehnička analiza grafikona cene srebra takođe daje neke pozitivne signale: tokom 2025. srebro je probilo nekoliko važnih otpornih nivoa. Zona od $32–33 koja je mesecima ograničavala rast konačno je preskočena krajem maja, zatim je i barijera od $34–35 savladana početkom juna. Oba proboja praćena su pojačanim obimom trgovanja. To ukazuje da su kupci preuzeli kontrolu. Trenutno se srebro kreće u rasponu visokih $30-ih, a naredna tehnička meta koju analitičari spominju jeste okruglih $50/oz. To je nivo koji predstavlja istorijski maksimum (iz 1980. i ponovo je bio testiran 2011.). Prema analizi portala Barchart, sledeći tehnički cilj za cenu srebra je oko $50, uz napomenu da su se “fundamentali srebra uskladili sa tehničkom slikom”, misleći upravo na kombinaciju deficita ponude i investicionog zamaha. Barchart čak primećuje da u toj računici nisu uračunati potencijalni eksterni katalizatori poput novih tarifa. Hipotetički, kada bi (na primer) SAD uvele visoku carinu na uvoz srebra kao što su uvele 50% carine na poluproizvode od bakra, to bi moglo izazvati stampedo spekulativne kupovine i cene bi probile istorijski maksimum od $50. Dakle, bullish scenario svakako postoji i potkrepljen je i fundamentalno i tehnički: ograničena ponuda, snažna potražnja, potcenjenost naspram zlata, potencijalni geopolitički ili monetarni okidači, je činjenica da mnogi smatraju da srebro i dalje vredi kupiti na duži rok.

S druge strane, ne treba zanemariti ni kontrargumente i signale potencijalne korekcije. Cena srebra je u osam meseci skočila sa ~$24 (jesen 2024) na ~$39 (jul 2025), što predstavlja brzi rast od preko 60% i sasvim je normalno da tržište u jednom trenutku uzme predah. Već krajem leta videli smo određenu stagnaciju i blagu korekciju: posle dostizanja vrhunca u julu, srebro se povuklo nekoliko procenata i stabilizovalo ispod nivoa od $38. To sugeriše da su pojedini kratkoročni investitori odlučili da zaključaju profit. Podaci CFTC-a to potvrđuju. Fondovi su počeli da povećavaju kratke pozicije (short) tokom jula, verujući da je cena možda privremeno preterala. Istovremeno, industrijska potražnja za srebrom mogla bi blago popustiti ako globalna ekonomija uđe u usporavanje. Macquarie analitičari ističu da u drugoj polovini 2025. očekuju smanjenje “tailwind”-a za srebro kao rizičnu imovinu, jer globalna industrijska proizvodnja pokazuje znake usporavanja, a efekat predfinansirane tražnje (npr. gomilanja zaliha pre uvođenja tarifa) jenjava. Dakle, jedan deo investicione priče, gde srebro kao industrijska igra na rast privrede, možda gubi snagu u kratkom roku. U praksi, ako potražnja iz sektora elektronike, solarne industrije ili auto-industrije malo oslabi zbog ekonomske situacije, to bi moglo skinuti deo pritiska sa tržišta i otvoriti prostor za korekciju cene (posebno imajući u vidu da je cena već znatno porasla). Takođe, psihološki nivo od $40/oz je važan. Silver Institute napominje da bi prelazak cene preko $40 mogao izazvati podeljene reakcije među investitorima: neki bi počeli masovno da prodaju radi profita, dok bi drugi nastavili da kupuju u strahu da ne propuste dalji rast. Takva situacija često donosi povećanu volatilnost i mogućnost korektivnih talasa pre nego što tržište odluči o daljem smeru.

Još jedan faktor opreza je spekulativni sentiment. Euforija među malim investitorima nekada može biti kontraindikator. Na društvenim mrežama i forumima primećeno je pojačano interesovanje za srebro, a pretrage na internetu i medijski naslovi o “rekordima” mogu značiti da je kratkoročno entuzijazam dostigao vrhunac. Iskusni investitori paze da ne kupuju “na vrhu euforije”. Međutim, treba reći da uprkos skoku cene, srebro još nije dostiglo onu maničnu fazu kakvu smo videli recimo početkom 2021. tokom Reddit pokreta. Potražnja je ovoga puta više institucionalno vođena (ETF prilivi) i od strane iskusnih igrača poput hedž fondova i velikih investitora, što sugeriše da još ima “municije” na strani malih investitora (npr. u SAD koji su do sada prodavali, a mogli bi se vratiti u kupovinu ako ih trend ubedi).

Sve sumirano, čini se da srebro i dalje nudi privlačne izglede za dugoročne ulagače, ali kratkoročno nije isključena ni korekcija ili bar konsolidacija posle snažnog rasta. Termin “screaming buy” (očigledna kupovina) koristio bi se kada je cena izuzetno niska u odnosu na vrednost a u ovom momentu srebro nije više na rasprodajnim nivoima kao pre par godina, ali po mnogim metrikama je i dalje potcenjeno u odnosu na zlato i ima jake fundamentalne osnove (deficit ponude). Renomirani analitičari i investitori i dalje favorizuju srebro: npr. Citi predviđa preko $40 uskoro, JPMorganvidi $39 do kraja godine, dok legende poput Džima Rodžersa lično kupuju srebro smatrajući ga jeftinim. Sa druge strane, oprez dolazi od institucija poput Macquarie, koje signaliziraju mogući “peak” u leto 2025. i održavanje cena iznad $30, ali bez mnogo daljeg rasta do 2026. U ovakvim okolnostima, preporuka za investitore je pažljivo praćenje daljih indikatora, a posebno kretanja zlata, odnos zlata i srebra, industrijskih trendova i investicionih tokova (ETF-ovi). Ako se nastavi priliv kapitala u srebro i pojave novi razlozi za “sigurno utočište” (npr. ekonomska kriza, monetarno popuštanje centralnih banaka), srebro bi moglo nastaviti uspon. U suprotnom, nije nezdravo ni da cena napravi predah, što bi zapravo pružilo novu atraktivnu tačku za ulazak onima koji su propustili raniji deo rally-ja.

Uloga centralnih banaka, hedž fondova i privatnih ulagača u dinamici potražnje

Tržište srebra ima specifičnu strukturu učesnika koja se razlikuje od zlata. Centralne banke, koje su poslednjih godina postale masovni kupci zlata, gotovo da ne učestvuju na tržištu srebra. Velike centralne banke (poput FED, ECB, PBoC) ne drže srebro kao deo deviznih rezervi, jer, srebro je istorijski izgubilo monetarni status u centralnom bankarstvu nakon što je srebrni standard napušten. Prema dostupnim podacima, centralne banke danas poseduju zanemarljive količine srebra u odnosu na zlato (za razliku od 19. veka kada su mnoge držale srebro). Ipak, posredno, politike centralnih banaka snažno utiču na cenu srebra. Kao što je ranije opisano, kamatne stope i monetarno okruženje koje centralne banke kreiraju imaju efekat na investicionu potražnju: kada centralne banke štampaju novac i drže kamate nisko, investitori hrle u plemenite metale; obratno, kada su kamate visoke i novčana ponuda se steže, plemeniti metali mogu gubiti sjaj. U 2025. centralne banke su negde između, jer inflacija je obuzdana do mere da su zaustavile rast kamata, a tržište anticipira čak i prelazak ka spuštanju kamata u 2026. Takav zaokret bi verovatno išao na ruku srebru. Vredi spomenuti i indirektan uticaj: centralne banke kupuju zlato rekordnim tempom poslednjih godina (2022. i 2023. su bile rekordne po kupovini zlata od strane država). To samo po sebi ne podiže cenu srebra direktno, ali odražava globalni trend sklanjanja ka realnim asset-ima, što se preliva i na srebro kroz sentiment. Zanimljivo, neki izveštaji (npr. SilverSeek) navode da čak i pojedine centralne banke “počinju da akumuliraju srebro rekordnim tempom”, iako detalji nisu jasni. Moguće da se misli na manje zemlje ili monetarne vlasti koje kupuju srebrne kovanice, ali to za sada nije masovna pojava. Sumirano, uloga centralnih banaka u srebru je indirektna, kroz monetarne uslove i preko trenda kupovine zlata (koji posredno utiče na odnos zlata i srebra i investitorski sentiment).

Nasuprot centralnim bankama, hedž fondovi i ostali institucionalni spekulativni investitori aktivno učestvuju u tržištu srebra. Oni deluju pre svega putem terminskih tržišta (fjučersi i opcije), kao i putem ETF-ova. Hedž fondovi često posmatraju srebro kao sredstvo za brze špekulativne dobitke zbog njegove visoke volatilnosti, pa nečudi i nadimak koje srebro ima na Volstritu – “đavolji metal“ . U prvoj polovini 2025. hedž fondovi su značajno povećali neto dugu izloženost srebru, videći ga kao dobru okladu i na inflaciju i na industrijski oporavak. Prosečan broj neto dugih ugovora na COMEX-u u H1 2025. bio je najveći od prve polovine 2021, što odražava snažno uverenje institucionalnih investitora u srebro kao čuvara vrednosti. Međutim, hedž fondovi imaju i kapacitet da brzo promene pozicije, što smo videli krajem jula kada su neki od njih pokrenuli talas kratkih pozicija i povukli deo profita. Ove brze rotacije mogu izazvati kratkoročne oscilacije cene. Pored toga, postoje i specijalizovani fondovi (poput Sprott-ovog PHYS/PSLV trusta) koji kupuju fizičko srebro i drže ga u trezorima, pružajući investitorima mogućnost ulaganja sličnu ETF-u ali uz potencijalnu konverziju u metal. Takvi fondovi (često podržani od strane hedž fondova i porodičnih kancelarija) doprinose povlačenju fizičkog srebra sa tržišta i smanjenju likvidne ponude. Ukratko, hedž fondovi i institucije su glavni pokretači kratkoročnih trendova, a njihov optimizam je pogurao cenu naviše početkom godine, dok bi njihov oprez mogao doneti korekciju, zavisno od razvoja makro slike.

Privatni ulagači (pojedinci, tzv. retail investitori) predstavljaju treći stub potražnje. Oni kupuju srebro ili fizički (poluge/kovanice) ili kroz maloprodajne kanale poput ETF udela i derivata. Istorijski, kada “mali investitori” masovno uđu u tržište srebra, cene doživljavaju eksplozivan rast, ali to obično biva u završnoj fazi bull-trenda. U tekućem ciklusu, privatni ulagači globalno su aktivni, kao što smo prikazali, evropski i azijski kupci povećavaju izloženost, a internet zajednice već mesecima diskutuju o prednostima srebra. Jedan specifičan segment su kolekcionari i numizmatičari koji kupuju specijalne srebrne kovanice; iako to nije glavni tok investicione potražnje, čak su i ti segmenti živnuli (rasprodaje tzv. premium serija, sl.). Ono što je za srebro karakteristično jeste da ga dominantno pokreće retail tražnja, za razliku od zlata koje je ove decenije vođeno centralnobankarskom kupovinom. Analitičarka Sprott-a Marija Smirnova ističe: „Zalihe slobodno dostupnog srebra na tržištu znatno su se smanjile, čineći metal osetljivijim na čak i mala povećanja potražnje. Male promene u tražnji sada mogu dovesti do nesrazmerno velikih pomaka u ceni.“. To praktično opisuje situaciju gde privatni investitori postaju “jezičak na vagi”, pa čak i relativno mali talas kupovine od strane hiljada pojedinaca može pomeriti tržište koje je već u deficitu. Ovo smo videli 2021. u manjoj meri, a 2025. godine ponovo postoji ta mogućnost. Sa pojavljivanjem novih platformi, društvenih mreža i investicionih aplikacija, uključenje mase malih ulagača može biti brže i koordinisanije nego ikad pre.

S druge strane, privatni ulagači su i ti koji mogu brzo prodavati ako procene da je cena dostigla vrh. Zato pažljivo motrenje njihovog ponašanja (npr. indikatori poput prodatih količina kovanica, Google trendova pretrage za “kupiti srebro” i sl.) može pružiti uvid u smer kratkoročnih kretnji. Trenutno, možemo zaključiti da su privatni ulagači odigrali značajnu ulogu u ovogodišnjem skoku cene, ali da još nisu dostigli nivo euforije viđen 1980. ili 2011. Mnogi su čak bili oprezni i prodavali na visokom nivou (kao u SAD). To sugeriše da u slučaju nastavka rasta cene postoji dodatni kapacitet potražnje koji bi se mogao aktivirati (FOMO efekt – strah od propuštanja, ako srebro pređe $40 i krene ka $50).

Zaključna razmatranja: Centralne banke, hedž fondovi i privatni investitori zajedno čine dinamiku potražnje za srebrom, ali sa različitim ulogama. Centralne banke su u pozadini sa makro uticajem; hedž fondovi su brzi i snalažljivi, stvarajući kratkoročne trendove; dok su privatni ulagači srce potražnje koje u velikoj meri određuje dugoročniju putanju cene. U 2025. se pokazalo da je srebro metal kojim ne vlada nijedan pojedinačan igrač, već kombinacija faktora i interesa, što ujedno znači i da cena reflektuje kolektivnu perspektivu o ekonomiji, tehnologiji i finansijskoj sigurnosti. Hedž fondovi mogu privremeno oboriti cenu svojim kratkim pozicijama, ali ako armija privatnih kupaca i dalje veruje u pričuvnu vrednost srebra i ako fundamentalni deficit opstane, ti padovi će verovatno biti ograničenog daha.

Zaključak

Na kraju, investiciono srebro u drugoj polovini 2025. predstavlja intrigantnu klasu aktive sa obiljem potencijala ali i volatilnosti. Cena je dostigla visoke nivoe usled kombinacije faktora: višegodišnjeg manjka ponude, povećane industrijske i investicione tražnje, makroekonomske neizvesnosti i atraktivnog odnosa prema zlatu. I dalje se u perspektivi mnogih analitičara srebro posmatra kao perspektivno ulaganje, a predviđanja krajem godine kreću se od umerenijih ~$35 do veoma optimističnih ~$50 po unci. Za domaće investitore ključno je da razumeju ove trendove, ali i lokalne specifičnosti (poput poreza i premija), kako bi donosili informisane odluke. Na osnovu prezentovanih podataka i izjava relevantnih analitičara (SilverSeek, Kitco, Bloomberg itd.), srebro ulazi u završnicu 2025. sa značajnim vetrom u leđa, ali ostaje za videti da li će taj “vetar” prerasti u oluju koja nosi cenu ka novim rekordima, ili će se stišati, omogućujući tržištu da se odmori pre sledećeg talasa. Kao i uvek kod plemenitih metala, preporučuje se diverzifikacija i dugoročniji horizont ulaganja, jer srebro se pokazuje kao volatilna ali dragocena komponenta portfolija koja, uz pravu strategiju, može doneti i zaštitu i prinos.

Izvori: Analiza je pripremljena na osnovu aktuelnih izveštaja i izjava stručnjaka za tržište srebra – uključujući podatke Silver Institute-a, komentare sa SilverSeek portala, prognoze investicionih kuća objavljene na Kitco i Bloomberg, kao i uvide kompanija poput Sprott i Macquarie. Ključne reference uključuju: SilverSeek (Rick Mills, Mike Maharrey) za podatke o deficitu i investicionoj tražnji , Kitco/Markets (Neils Christensen) za prognoze Macquarie banke, Sprott mid-year report (Maria Smirnova) za strukturalne trendove i odnos zlata i srebra, Bloomberg Intelligence za dugoročne projekcije, itd. Sve navedeno ima za cilj da informiše čitaoce o najnovijim trendovima i pomogne im u razumevanju kompleksne ali uzbudljive dinamike tržišta investicionog srebra.

Šta je bio „silver squeeze“ i kako se desio?

Izraz „silver squeeze“ označava situaciju u kojoj koordinisana kupovina fizčkog srebra (“retail” ulagači) stvori pritisak na tržište tako da dolazi do naglog rasta cene, pri čemu neke short pozicije bivaju prinuđene da zatvore gubitke. U suštini, to je pokušaj stvaranja short squeeze efekta, prisilnog zatvaranja pozicija short prodavaca, ali sa srebrom umesto deonica.

Uzrok: zajednička misao kroz Reddit

Na subredditu r/WallStreetBets (WSB), zajednica je, vođena idejom da je srebro veštački potisnuto, pokrenula kampanju da se otvore ruke sa kupovinom ETF fondova vezanih za srebro ili fizičkog srebra i tako izazove pomak cene naviše. Cilj je bio namerno smanjiti dostupne zalihe, naterati short prodavce da pokriju pozicije i tako izazovu snažan rast cene. Ovo se često poredi sa fenomenom GameStop “short squeeze”-a iz januara 2021.  

Šta se desilo u praksi

Između kraja januara i početka februara 2021. srebro je poraslo sa oko $25 na otprilike $30/oz, dostigavši osmogodišnji maksimum. Veoma brzo je usledila korekcija cene prema $26–27/oz  .

Prema analizama poput one koje je izneo Forbes i drugi mediji, razlog neuspelog dugotrajnog squeeze-a leži u strukturi tržišta srebra: ono je daleko veće i likvidnije od GameStop akcija, a mnogo short pozicija je pokriće fizičkog srebra, što otežava scenario prisilnog zatvaranja.

Najčešće postavljana pitanja (FAQ)

🔒 Zaštitite svoje investicije uz INTERCEPT kapsule i kutije

Bez obzira da li čuvate investicione zlatnike, srebrnjake, brilijante u blister pakovanju, kolekcionarske kovanice, medalje ili druge dragocene predmete, dugoročna zaštita od oksidacije, tamnjenja i spoljašnjih uticaja od presudne je važnosti za očuvanje njihove vrednosti i autentičnog izgleda. Zato u Zlatara AS prodavnicama u Novom Sadu i Beogradu, nudimo rešenja vrhunskog kvaliteta: ULTRA Intercept i QUADRUM Intercept kapsule, kao i specijalizovane Intercept kutije sa patentiranom tehnologijom koja je više od običnog pakovanja. Aktivna zaštita u službi vašeg nasleđa.

Zahvaljujući Intercept tehnologiji, razvijenoj i testiranoj tokom više od 30 godina, bakarne čestice ugrađene u materijal trajno vezuju i neutralizuju korozivne gasove iz vazduha. Rezultat je efikasna zaštita do 15 godina, bez potrebe za dodatnim hemikalijama, bez isparavanja, potpuno bezbedna i ekološki prihvatljiva. Intercept kapsule i kutije ne samo da fizički štite vaše dragocenosti, već ih i konzerviraju na molekularnom nivou, čuvajući njihovu lepotu, sjaj i numizmatičku vrednost.

✔️ Aktivna zaštita od patiniranja i hemijskog propadanja
✔️ Potvrđeno prema DIN, EN, ISO i ASTM standardima
✔️ Idealno za čuvanje zlatnika, srebrnjaka, sertifikovanih dijamanata i kolekcionarskih predmeta
✔️ Bez emisije štetnih supstanci, netoksično, reciklabilno, dugotrajno
✔️ Dizajnirano za ozbiljne kolekcionare i savesne investitore

🛡️ Otkrijte Intercept rešenja u Zlatariji AS i osigurajte dugovečnost onome što zaista vredi.

---

Svetski renomirane livnice investicionog zlata dostupne u Zlatara AS Novi Sad i Beograd

Cena zlata u realnom vremenu, izražena u evrima po gramu