Razlika između prirodnog i kultivisanog bisera?

Prirodni biseri, koji se formiraju unutar ostriga u vodenim telima, nastaju kada strana supstanca proklizava u ostrigu kroz razmake na ivicama školjke. Ova iritacija prisiljava ostrigu da se zaštiti, proizvodeći sloj supstance nazvan ‘nacre’ (majka bisera). Na kraju, posle negde između šest meseci do tri godine, ti slojevi formiraju sjajni biser.

S druge strane, kultivisani biseri zahtevaju ljudsku intervenciju. Oni se takođe formiraju u vodi, ali se ne pojavljuju prirodno – uzgajaju se u bisernim kesama unutar laboratorija i pažljivo se prate radi uniformne veličine i oblika.

Veličina i oblik su stoga glavne razlike između prirodnih bisera i kultivisanih bisera. Dok prirodno nastali biseri imaju jedinstvene, organske oblike i često su grubi na dodir, njihove alternative će biti uniformne i čini se “previše dobre da bi bile istinite”.

Istorija kultivisanih bisera

Prvi zabeleženi istorijat “veštačkih” bisera dolazi iz drevne Kine tokom Sung Dinastije. Metod uzgoja koji su koristili bio je sličan savremenom postupku umetanja stranog objekta (u njihovom slučaju budističke figure od olova) u slatkovodnu školjku mekušca.

Godine 1637. stigli su u Evropu preko Puta svile i eksplodirali su u popularnosti među bogatima. Fascinirani evropski naučnici, željni da razumeju magiju stvaranja bisera, proveli su sledeća dva veka dijagnostikujući njihovo formiranje i unapređujući tehnologiju za njihovu proizvodnju.

Mikimoto Kōkichi, japanski preduzetnik, bio je prvi koji je uspešno patentirao varijantu na proizvodnji kultivisanih bisera 1916. godine. Praksa je odmah komercijalno primenjena i japanski poznati akoya kultivisani biseri su došli do istaknutosti. Originalni akoya biseri proizvedeni su od vrste male ostrige, Pinctada fucata. Danas se koriste hibridni mekušci za formiranje akoya bisera u Japanu i Kini. Izuzetno popularni, akoya biseri se koriste u nakitu širom sveta.

Tahićanski kultivisani biseri

Primarno se nalaze u Francuskoj Polineziji, ovi slatkovodni biseri imaju širok raspon boja, od sive, crne ili braon, do plave, zelene, ljubičaste ili roze.

Slatkovodni kultivisani biseri

Najmasovnije proizvedeni veštački biseri, ovaj tip bisera je još jedan koji se veoma često koristi u proizvodnji nakita. Uzgajaju se u širokom spektru oblika, veličina i boja, i često su relativno pristupačni. Najčešće se uzgajaju u slatkovodnim jezerima i ribnjacima. biseri se koriste u nakitu širom sveta.

Koja je razlika između prirodnih bisera i kultivisanih bisera?

Razlika između prirodnih bisera i njihovih alternativa je u načinu na koji su napravljeni. Prirodni biseri se prave u prirodnom okruženju kada mekušce iritiraju objekti koji ulaze u njihovu školjku. Kultivisani biseri se prave kada ljudi unesu iritant u meko tkivo tela mekušca.

Prirodni biseri i veštački biseri imaju različite karakteristike koje uključuju:

Oblik bisera?

Prirodni biseri su nepravilnog oblika i variraju od sfere do suze do konusa. Kultivisani biseri su gotovo uvek savršeno okrugli ili polusfere.

Boja bisera?

I prirodni i kultivisani biseri se ocenjuju na skali od A do D. Ali pošto su veštački, mogu se proizvesti u bilo kojoj boji koju želite. Prirodni biseri imaju neka ograničenja u vezi sa bojom i oblikom. Moguće je dobiti kultivisane bisere u bilo kojoj boji koju želite, i često su veći od svojih prirodnih pandana.

Svaki prirodni biser sjaji različitom kombinacijom boja, u zavisnosti od školjke iz koje je napravljen. Iako kultivisani biseri ne mogu da se takmiče sa svojim prirodnim pandanima u varijaciji boja, dolaze u bojama koje se kreću od skoro bele, do ružičastih i bež dok se penjete u žute i zelene nijanse.

Najveća baza dostupnih dijamanata sa svetske berze

Najveći izbor Laboratorijskih i prirodnih Dijamanata, direktno sa svetske berze, brzo, pouzdano, sertifikovano. Oblici i karataže koje samo sa nama možete da zamislite. Svaki kamen biramo zajedno! Speficikacija kamena po vašoj želji i prema vašem budžetu. Svaki kamen dolazi sa GIA ili IGI sertifikatom.

Biramo samo najbolje! Za Vas. Za nju. Zauvek.

Kvalitet dijamanta i dostupno kamenje za ugradnju u Zlatari AS

Najvažniji faktor kod dijamanata je njihov kvalitet. Kvalitet dijamanta određuje se na osnovu karakteristika kao što su karat, čistoća, sečenje i boja. Preporučuje se da pre kupovine proverite sertifikate od nezavisnih laboratorija kao što su GIA ili IGI.

Ponosno vam predstavljamo čak nekoliko alternativa cirkonu bez vrednosti. Što se tiče bezbojnog kamenja, tu je povoljni ali predivni i veoma tvrdi Mojsanit, savršena alternativa Dijamantu. Naravno u ponudi su i Laboratorijski i prirodni bezbojni Dijamant, ili pak Crni Dijamant. Svi naši dijamanti uglavnom dolaze iz dve svetstki renomirane sertifikacione kuće – GIA i IGI.

Šta je laboratorijski dijamant?

Laboratorijski Dijamant je pravi dijamant, identičnih hemijskih osobina kao prirodni, stvoren u kontrolisanim laboratorijskim uslovima…

Laboratorijski i prirodni dijamanti, razlike i sličnosti

Laboratorijski i prirodni dijamanti imaju isti hemijski sastav i kristalnu strukturu, zbog čega se razlikuju,…

Šta je crni dijamant?

Crni dijamant je najtvrđi oblik prirodnog Dijamanta, poznatiji kao karbonado. Karbonado je jedinstvena i neobična…

Mojsanit: potcenjen kamen, alternativa dijamantu?

Zamislite dragi kamen koji se svetluca kao dijamant, ali po deliću cene… Zamislite Mojsanit…