Prirodni dijamanti su minerali sastavljeni od čistog ugljenika. Zbog svoje ekstremne tvrdoće, sjaja, otpornosti na svakodnevno nošenje i habanje, dijamanti zauzimaju najvažnije mesto u juvelirskoj industriji, a takođe imaju brojne važne industrijske primene. Dijamanti se mere u karatima (1 karat = 200 miligrama) i poenima (1 poen = 0,01 karat).

Šta su prirodni Dijamanti?

Prirodni Dijamanti su nastali pre više od milijardu godina duboko ispod površine Zemlje, a atomi ugljenika su se čvrsto povezali pod visokim temperaturama i ekstremnim pritiskom, tako stvarajući najtvrđi prirodni mineralu na svetu: Dijamant. Svojstvene karakteristike Dijamanta ga dovode na sam vrh, kada i postaje najpopularniji dragi kamen u svetu juvelirstva.

Tvrdoća, sjaj i iskričavost Dijamanata čine ih nenadmašnim kada je u pitanju drago kamenje. U simbolizmu dragog kamenja, Dijamant predstavlja čvrstu ljubav i rođendanski kamen za one rođene u aprilu. Dijamanti se mere u karatima (1 karat = 200 miligrama) i poenima (1 poen = 0,01 karat).

Skriveni milionima godina, Dijamanti su dostigli površinu Zemlje tek nakon što ih je vulkanska aktivnost prenela iz dubine zemljine kore, naviše zajedno s magmom. Zatim, u 4. veku pre nove ere, prvi Dijamanti su pronađeni u Indiji. Danas, kao što su bili vekovima, Dijamanti su jedni od najlepših i najpoželjnijih objekata na Zemlji.

Više o karataži Dijamanta, pročitajte na našoj drugoj objavi ›
Ostale informacije o Dijamantima, pročitajte na našem blogu ›

Činjenice o Dijamantu

Dijamanti se nalaze u tri tipa ležišta: aluvijalnim šljunkovima, glacijalnim nanosima i kimberlitskim cevima. Kimberlitske cevi (kao što su one u Kimberliju, Južna Afrika) nastaju od upada magme u Zemljinu koru i dostavljaju Dijamante i druge stene i minerale iz plašta. Same cevi su često mlađe od 100 miliona godina. Međutim, Dijamanti koje one sadrže formirani su pre 1 do 3,3 milijarde godina na dubinama većim od oko 75 milja (120 km). Dijamanti pronađeni u aluvijalnim i glacijalnim šljunkovima morali su biti oslobođeni erozijom rečnih ili glacijalnih erozija kimberlitske matrice, a zatim ponovo položeni u rekama ili u glacijalnom nanosu.

Fensi Dijamanti

Dijamanti variraju od bezbojnih do crnih, i mogu biti providni, poluprovidni ili neprozirni. Većina Dijamanata korišćenih kao dragi kamenovi su providni i bezbojni ili skoro takvi. Najcenjeniji su bezbojni ili bledo plavi kamenovi, ali oni su retki; većina dragih Dijamanata je obojena žutom bojom. „Fensi“ Dijamant ima izraženu osnovnu boju; crvena, plava i zelena su najređe, a narandžasta, ljubičasta, žuta i žuto-zelena su češće. Boja Dijamanata može biti promenjena izlaganjem intenzivnom zračenju (kakvo se oslobađa u nuklearnom reaktoru ili česticama akceleratora) ili termičkom obradom.

Veoma visoka refraktivna moć daje Dijamantu njegov izuzetan sjaj. Pravilno isečen Dijamant će vratiti veću količinu svetlosti oku posmatrača nego dragulj manje refraktivne moći i time će se činiti sjajnijim. Visoka disperzija daje Dijamantima njihovu vatru, koja je uzrokovana razdvajanjem bele svetlosti u boje spektra dok prolazi kroz kamen.

Tvrdoća Dijamanta na Mohsovoj skali tvrdoće ima vrednost 10; korund, mineral odmah ispod Dijamanta po tvrdoći, ocenjen je kao 9. Zapravo, Dijamant je mnogo tvrđi od korunda; da je Mohsova skala linearna, vrednost Dijamanta bi bila oko 42. Tvrdoća Dijamanta znatno varira u različitim pravcima, što čini sečenje i poliranje nekih površina lakšim od drugih.

Tipovi Dijamanata

Prirodni Dijamanti

Prirodni Dijamanti se formiraju duboko unutar Zemlje pod ekstremnim uslovima visoke temperature i pritiska. Sastavljeni su od skoro 99.95% ugljenika, dok ostalih 0.05% predstavlja tragove elemenata koji nisu deo njihove suštinske hemije — čineći Dijamant jedinim dragim kamenom koji je konstruisan od jednog elementa. Oni su najtvrđi prirodno pojavljujući materijal na Zemlji i jedni od najtraženijih.

Laboratorijski Dijamanti

Laboratorijski Dijamanti su optički, hemijski i fizički isti kao prirodni Dijamanti. Drugim rečima, izgledaju, osećaj na dodir je isti i identično izgledaju. Golim okom je nemoguće utvrditi koji je koji. Njihova razlika leži samo u njihovom poreklu — prirodni Dijamanti se formiraju unutar Zemlje, dok se Laboratorijski Dijamanti uzgajaju od strane profesionalaca sa specijalizovanom opremom. Još jedna razlika se odnosi na cenu; pošto su laboratorijski uzgojeni Dijamanti manje retki od prirodnih Dijamanata, često imaju mnogo pristupačniju cenu.

Dijamant i 4C

Ako se pitate na šta treba obratiti pažnju kod Dijamanta, najbolje je da počnete razumevanjem 4C: cut (rez), color (boja), clarity (čistoća) i carat (karat). Kreirao ih je Gemološki institut Amerike (GIA) 1940-ih godina, a 4C služe kao univerzalna skala za opisivanje i određivanje kvaliteta Dijamanata.

• Fair (Fer)
• Good (Dobro)
• Very Good (Veoma dobro)
• Ideal (Idealno)
• Super Ideal (Super idealno)

Rez Dijamanta – Cut

Rez je proporcija i raspored faseti koji određuju sjaj, iskru i vatru Dijamanta. Skala se kreće od Odlično do Loše.

Boja Dijamanta – Color

Dijamant je jedini dragi kamen koji se može naći u svim bojama spektra. Iako vlada mišljenje da su Dijamanti bezbojni, oni u sebi imaju primese žute, sive i braon boje. Najcenjeniji su najređi, a to su bezbojni, ili tzv. fancy colour Dijamanti, roza, plavi i crveni. Postoje još i crni Dijamanti. GIA (Gemološki institut Amerike) je napravila klasifikaciju Dijamanata po boji, i ona počinje od oznake D (bezbojan) do Z (žut). Utvrđivanje boje je veoma složen proces i mora se obavljati pod određenim, zadatim uslovima, pa je zbog toga nemoguće utvrditi boju kamena već ugrađenog u nakit, zbog refleksije metala.

Čistoća Dijamanta – Clarity

Dijamanti nastaju usled delovanja visokih pritisaka i temperatura na ugljenik tokom miliona godina duboko, u unutrašnjosti zemljine kore. Samim tim, oni najčešće u sebi nose primese drugih minerala ili materija, tzv. inkluzije. Besprekorno čisti Dijamanti su najređi, i zbog toga veoma dragoceni. Prema GIA skali, oni se označavaju slovima IF (internal flawless ili besprekorno čisti). Podrazumeva se da se proces klasifikacije izvodi uz pomoć lupe koja uveličava 10 puta.

Karat – Težina Dijamanta – Carat

Karat (ct) predstavlja jedinicu mere koja opisuje težinu Dijamanta, a ne njegovu veličinu. Jedan karat iznosi 0,20g. Ovaj karat (ct) ne treba pomešati sa karatom (K) koji se koristi za određivanje čistoće legure od zlata (8K, 9K, 10K, 14K, 18K, 21K, 22K, 24K).

Sertifikacija Dijamanata

Mnogi Dijamanti, uključujući i one koje možete da pronađete u našim zlatarama, su sertifikovani od strane nezavisnih institucija kao što su Gemološki institut Amerike (GIA), Međunarodni gemološki institut (IGI), HRD Antwerp. Da bi se ocenio Dijamant, obučeni profesionalci koriste specijalizovanu opremu da procene rez, boju, čistoću i karat. Takođe mogu napraviti dijagram karakteristika čistoće i grafički prikaz njegovih proporcija. Sertifikati takođe mogu uključivati beleške o simetriji, poliranju, fluorescenciji, obliku ili merama.

Sertifikati su važni jer detaljno opisuju ne samo kvalitetne karakteristike vašeg kamena već i njegovu autentičnost. Tokom procesa sertifikacije, većina Dijamanata je laserom označena jedinstvenim brojem koji se poklapa s brojem na njihovom sertifikatu — što znači da, pod povećalom, uvek možete vizuelno potvrditi da je Dijamant koji imate isti onaj koji je sertifikovan. Mi digitalno dostavljamo kupcima uz njihovu kupovinu. Pružanje digitalnih sertifikata umesto papirnih smanjuje našu upotrebu papira, veličinu našeg pakovanja i naše emisije transporta, smanjujući tako naš ugljenični otisak.

Oblik Dijamanta

Oblik se odnosi na spoljni izgled konture dijamanta. Razlikuje se od reza, koji se odnosi na unutrašnji raspored faseti Dijamanta. Najpopularniji oblik je okrugli, a svaki drugi oblik (kao što su smaragdni, markiz ili ovalni) smatra se „fensi oblikom“.

Popularni oblici Dijamanta: Okrugli, Ovalni, Emerald oblik, Jastučasti oblik, Kruškasti oblik, Radiant oblik, Princezasti oblik, Markiz oblik, Ašer oblik, Srcasti oblik.

Tvrdoća Dijamanta

Dijamant je najtvrđi prirodno nastali mineral na Zemlji. Toliko je tvrd da se nalazi na najvišem nivou tvrdoće (10) na Mohsovoj skali, sistemu ocenjivanja razvijenom 1822. godine. Tvrdoća dijamanta označava njegovu otpornost na ogrebotine — i istina je da samo dijamant može ogrebati dijamant. Stoga su dijamanti idealni za svakodnevno nošenje, čineći ih savršenim kao centralni kamenovi u nakitu, kao i u vereničkim prstenovima.

Fluorescencija Dijamanta

Fluorescencija dijamanta odnosi se na efekat koji ultraljubičasta (UV) svetlost ima na dijamant. Ocenjuje se na osnovu intenziteta reakcije dijamanta na dugotalasnu UV svetlost, koja je sastavni deo dnevne svetlosti. Fluorescencija može uzrokovati da Dijamanti emituju plavi ili žuti sjaj pod UV svetlošću, ali nema primetan efekat na izgled dijamanta pod regularnim osvetljenjem, niti utiče na strukturni integritet kamena.

Cena Dijamanta

Cena Dijamanta znatno varira u zavisnosti od retkosti i kvaliteta. Dijamanti sa višim ocenama za rez, boju ili čistoću, ili Dijamanti sa većom karatažom, su ređi i samim tim skuplji od onih sa nižim ocenama ili karatažama. Laboratorijski uzgojeni Dijamanti su manje retki od prirodnih dijamanata pronađenih u Zemlji i stoga su manje skupi.

Skala ocenjivanja Dijamanata

Dijamanti se ocenjuju na skali koju je razvio Gemološki institut Amerike (GIA) koja analizira rez, boju, čistoću i karat. Ova 4C su univerzalno priznati kao prihvaćeni standard u opisivanju i određivanju kvaliteta bilo kojeg Dijamanta.

Sertifikacija Dijamanta

Uvek se osigurajte da je dijamant koji kupujete sertifikovan. Sertifikati ne samo da potvrđuju da je vaš dragulj prava stvar, već uključuju i važne informacije kao što su detalji o rezanju, boji i čistoći vašeg jedinstvenog kamena, kao i broj sertifikata urezan na obodu.

Najčešće postavljena pitanja (FAQ) za prirodni dijamant

Zanimljivosti o Dijamantu

1. Reč Dijamant potiče od grčke reči „adamas“, što znači nepobediv ili neuništiv.
2. Dijamant Cullinan Heritage je kamen veličine jajeta i najveći Dijamant ikada otkriven u sirovom, neobrađenom obliku. Originalno težak 3,106 karata, na kraju je isečen na devet kamenova, uključujući jedan od 530 karata i jedan od 317 karata. Oba su sada deo Krunskih dragulja u Ujedinjenom Kraljevstvu.
3. Prvi poznati verenički prsten potiče iz 1477. godine, kada je nadvojvoda Maksimilijan iz Austrije zaprosio Mariju od Burgundije prstenom od zlata na kojem je slovo M ispisano Dijamantima.
4. Najređi Dijamanti na svetu su prirodni Dijamanti crvene ili narandžaste boje.
5. Dijamant Hope, plavi dijamant od 44,52 karata, je najveći takve vrste i za njega se veruje da je uklet. Originalno težak 115 karata i poreklom iz Indije, ukraden je od trgovca koji ga je presekao nakon što ga je uzeo iz oka hinduističke statue, izazivajući gnev sveštenika koji su ga zatim navodno prokleli.
6. Naučnici su otkrili zvezdu pedeset svetlosnih godina od Zemlje koja se sastoji od Dijamanta od deset milijardi-triliona-triliona karata. Nazvali su je Lucy (prikladno, jer je na nebu sa dijamantima).

Budite slobodni i nastavite istraživanje na temu Dijamanata. Pročitajte naše objave o Dijamantima, koje bi mogle da vam pomognu pri odabiru Dijamanta za verenički prsten ili burme