Kada se u našim krugovima raspravlja o temi „zlato kao investicija“, odmah postaje očigledno da se radi o veoma emotivnom pitanju. Čini se da postoje dve škole mišljenja: fanatik za zlato i protivnici zlata. Međutim, mnogi argumenti koje navodi jedna ili druga strana zasnivaju se na nesporazumima i ukorenjenim mitovima koje bismo voleli da nabrojimo i analiziramo u toku ovog članka.

Sa ekonomske tačke gledišta, kakav je značaj ulaganja u zlato u odnosu na druge oblike investicija?

Investicije u zlato očigledno nisu isto što i držanje takozvanog produktivnog kapitala poput akcija. Za razliku od ulaganja u deoničarski kapital, zlato ne stvara dodatnu vrednost putem inovacija, istraživanja ili razvoja. Uspešne firme stvaraju dodatnu vrednost svojim učešćem u profitabilnoj preduzetničkoj aktivnosti koja zauzvrat nagrađuje investitore u obliku dividendi. Međutim, deoničari preuzimaju poslovni rizik i, u najgorem slučaju, mogu izgubiti ceo svoj kapital.

Investicije u obliku hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom i obveznica imaju reputaciju relativno sigurnih investicija koje ipak isplaćuju dividende.

Čak i ovde, investitori se suočavaju sa elementima nesigurnosti kao što je nezanemarljiv rizik od fluktuacija kamatnih stopa tokom života hartije od vrednosti sa obezbeđenjem. Rizik od neispunjavanja obaveza na tržištu obveznica često se zanemaruje. Kao opšte pravilo, što je veći rizik od neispunjavanja obaveza, veća je stopa povrata. Shodno tome, nivo povrata na investiciju može se smatrati rizik premijom u slučaju njenog neispunjavanja. Sa pravnog stanovišta, investitor ima potraživanje prema dužniku. Iako je danas veoma malo verovatno da kreditori neke zemlje mogu izgubiti kapital koji su investirali, ili njegov deo, postoje brojni istorijski primeri koji pokazuju ovu mogućnost.

Držanje zlata je vlasništvo u njegovom najčistijem obliku

Za razliku od obveznica sa fiksnom kamatom, ne postoje potraživanja prema trećim stranama. Zlato predstavlja nulti preduzetnički rizik i nikada ne može postati bezvredno. To je takođe ekonomsko objašnjenje zašto na zlato ne mogu biti isplaćene kamate. Upravo ova činjenica je pečat kvaliteta zlata.

Suprotno tome, kod obveznica može da stoji tvrdnja, da što je lošija kreditna ocena izdavaoca, viša kamata će (morati) da bude plaćena. Stoga se zlato možemo da smatramo izdavaocem najvećeg kreditnog rejtinga i pouzdanosti; jednim koji nikada ne može bankrotirati. Kao vlasnici i držaoci zlata, možemo biti sigurni da se postojeće rezerve zlata ne mogu brzo proširiti zbog inflatornih efekata. Istorijski, ukupna količina zlata u opticaju obično se povećava u skladu sa ekonomskom aktivnošću. To je još jedan razlog zašto je zlato ostalo stabilna investicija čija kupovna moć nije opadala kroz generacije.

Danas cena unce zlata otprilike odgovara troškovima šivenja odela po meri. U antičkom Rimu, vrednost unce zlata bila je ekvivalent togi. To je veoma ilustrativan primer izuzetno dugoročne stabilnosti vrednosti ovog metala.

Kratkoročne i srednjoročne varijacije

U kratkom i srednjem roku, značajne varijacije u vrednosti zlata su očekivane i moraju se imati u vidu prilikom ulaganja.

Često se kaže da je zlato visoko spekulativno i nestabilno ulaganje. Ako uporedimo opseg fluktuacija (takozvanu volatilnost) zlata sa onim kod drugih vrsta ulaganja, postaje jasno da zlato nije izuzetno volatilno. U poslednjih deset godina, volatilnost Dow Jones Indeksa bila je oko 16%, dok je volatilnost zlata bila 12%. Ovaj podatak potvrđuje studija koju je sprovelo Svetsko veće za zlato. Slično tome, opseg fluktuacija cena zlata u poslednjih 20 godina bio je znatno niži od onog kod sirove nafte, drugih plemenitih metala, GSCI indeksa sirovina ili većine cena akcija. Ipak, ove fluktuacije treba uzeti u obzir i ne potcenjivati ih, posebno u slučaju kratkoročnih ulaganja.

Zlato je ozbiljno i dugoročno ulaganje, ne samo pogodno za vreme hiperinflacije i bankarskih kriza.

Njegov istorijski značaj, zajedno sa ograničenom ponudom, čini kupovinu zlata omiljenom strategijom hedžovanja u suočavanju sa rastućom inflacijom, naročito kada kamatne stope ne kompenzuju gubitak kupovne moći valute. Prirodno, osnovno pravilo ulaganja – ne stavljajte sva jaja u istu korpu – treba poštovati. Međutim, u okviru izbalansiranog portfolija, zlato može da posluži kao odlična osiguravajuća polisa sa zanimljivim efektima diversifikacije. U istoriji čovečanstva bilo je veoma malo ulaganja koja su zadržala svoju vrednost kroz hiljade godina. Neulaganje u zlato predstavlja ignorisanje istorije.

Da li je cena zlata visoka ili niska?

U prirodnim naukama, ponašanje u prirodi se može meriti i analizirati sa preciznošću. Na ovaj način, moguće je odrediti zakone fizike i na njima zasnivati precizne procene i predviđanja. Međutim, u oblasti ekonomije ne može biti takve konstantnosti, jer se okolnosti stalno menjaju.

Data ekonomija je rezultat niza procesa. Vrednost dobra ili usluge nije objektivno merljiva veličina, već rezultat subjektivne procene. Vrednost dobra je stoga uvek subjektivna. Klasičan primer: čaša vode je verovatno najvredniji artikl na svetu za nekoga ko je upravo proveo dugo sušno razdoblje u pustinji, ali kada se ta osoba napije, takozvana marginalna korisnost brzo opada i stota čaša vode vredi gotovo ništa. Upravo ta poslednja čaša određuje vrednost. Iz toga sledi da je objektivno izračunavanje „pravedne vrednosti“ svakog dobra, uključujući zlato, nemoguće.

Istražite najpopularnije Franc Jozef dukate, svetski renominarane kovnice iz Beča, Münze Österreich

Zlato kao investicija u poređenju sa realnom kamatnom stopom

Ipak, postoje neka zanimljiva poređenja kako bi se utvrdilo da li je zlato relativno skupo ili jeftino u istorijskom kontekstu u poređenju sa drugim investicijama. Početna razmatranja su da se u dugom roku može očekivati povratak na srednju vrednost relativne izvedbe dve investicije i da ekstremne relativne vrednosti mogu poslužiti kao indikacija precenjenosti ili potcenjenosti.

Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na cenu zlata je nivo realne kamatne stope i njen trend. Realna kamatna stopa je kamatna stopa koja se može dobiti na investiciju nakon odbijanja gubitka kupovne moći (= inflacija). Dakle, trebalo bi da uporedite (beskamatnu) investiciju u zlato sa investicijom sa fiksnom kamatom.

Ako je stopa inflacije veća od kamatne stope na investiciju, govori se o negativnoj realnoj kamatnoj stopi.

Kao pravilo, niske ili padajuće realne kamatne stope obično imaju pozitivan efekat na cenu zlata, dok visoke ili rastuće realne kamatne stope znače negativno okruženje za zlato. To je zato što realne kamatne stope predstavljaju trošak prilike za investiranje u zlato. Ova teza se može dokazati i empirijski. Tokom 20-godišnjeg medveđeg tržišta zlata tokom 80-ih i 90-ih godina, realne kamatne stope iznosile su u proseku 4 procenta. Investiranje u obveznice sa fiksnim prihodom donosilo je prinose znatno iznad stope inflacije. Realne kamatne stope su bile u negativnoj teritoriji u oko 6 procenata svih meseci. To je u oštroj suprotnosti sa situacijom iz 70-ih godina, kada je realna kamatna stopa bila negativna u 54 procenta svih meseci.

Realne kamatne stope padaju od 2000. godine i već neko vreme su negativne, što znači povoljno okruženje za zlato. I upravo sada, gotovo sve ukazuje na to da će realne kamatne stope ostati negativne za sada.

Zlato naspram akcija

Poređenje sa produktivnom imovinom poput akcija ponekad je takođe zanimljivo za investitore u zlato. Odnos između Dow Jones indeksa i zlata pokazuje koliko unci zlata je potrebno da se kupi jedna akcija Dow Jones Industrijskog Indeksa. Sa na primer nivoom Dow Jones indeksa iz maja 2021. od skoro 35,000 i cenom zlata po unci od 1,900 USD, odnos je 18,4. To znači da je potrebno 18,4 unci zlata da bi se kupila jedna jedinica Dow Jones Indeksa, koji uključuje 30 velikih javno trgovanih kompanija.

Istorijski, Dow Jones indeks je bio potcenjen kada god je odnos pao ispod 5. To je poslednji put bio slučaj nakon pada berze u oktobru 1987. godine, kada je odnos pao na oko 3,5. Nakon toga, Dow Jones indeks i cena zlata razvijali su se dijametralno suprotno: tržište zlata je nastavilo svoje dugoročno medveđe tržište (eng. bear market) u narednim godinama, dok je Dow Jones brzo rastao. Odnos je dostigao rekordno visok nivo od preko 40 u avgustu 1999. godine.

U poslednjem veku, odnos je pao na nizak nivo od 1 dva puta kao rezultat ekstremnih padova na finansijskim tržištima. To je poslednji put bio slučaj krajem inflacijskih 1970-ih, kada se Dow Jones trgovao na oko 900 poena, a unca zlata koštala 850 USD. I nakon velikog berzanskog sloma 1929. godine, postojala je paritet između zlata i Dow Jones Indeksa.

Od kolapsa Bretton Woods sporazuma 1971. godine, prosek je bio 13,7, što je ispod trenutnog nivoa. To znači da je zlato trenutno podcenjeno u odnosu na akcije i da su akcije precenjene prema istorijskim standardima.

Poređenje zlata sa fiksnim prihodima i akcijama može pomoći da se stekne grub predstava o tome kako se zlato vrednuje u odnosu na druge vrste imovine. Međutim, investitor koji je zainteresovan za ulaganje u zlato treba imati na umu da je zlato posebno pogodno kao dugoročna investicija i stoga ne bi trebalo da se vrednuje i trguje spekulativno na kratkoročnoj osnovi.

Ostale informacije o investicionom zlatu

Istražite razne informacije na temu investicionog zlata, postanite investitor, diversifikujte vaš portfolio i uvrstite zlatne poluge ili dukate u vaš portofolio: