Dijamanti mogu biti oblik investicije, ali se razlikuju od investicionog zlata ili srebra. Za razliku od plemenitih metala, dijamanti nemaju univerzalnu berzansku cenu, već se vrednuju individualno prema 4C faktorima (karat, boja, čistoća, brus). To znači da likvidnost nije jednaka kao kod zlata, ali vrhunski primerci, posebno oni sa GIA sertifikatom, dobro čuvaju vrednost. Investicionim se najčešće smatraju veći i visokokvalitetni dijamanti (1 ct+). Oni su idealni za kupce koji žele luksuznu formu kapitala, a ne standardnu štednju.
Cena se određuje prema međunarodnoj Rapaport listi, koja služi kao referenca za trgovce dijamantima širom sveta. Na njoj se navode osnovne cene za dijamante različitih težina, boja i čistoće. Trgovci zatim dodaju ili skidaju procente u zavisnosti od potražnje, tržišta i dodatnih faktora. Rapaport lista se osvežava svake nedelje, pa cene dijamanata mogu da variraju. Na kraju, krajnja cena zavisi i od reputacije brenda i kvaliteta nakita u kojem se dijamant nalazi.
Rapaport lista je globalni cenovnik dijamanata, uveden 1978. godine od strane Martina Rapaporta. Ona daje osnovne cene po karatu, na osnovu kojih trgovci formiraju ponudu i pregovaraju. Iako nije obavezujuća, koristi se kao standard u industriji i osnova za trgovinske transakcije. Kupci u Srbiji obično nemaju direktan uvid u Rapaport, jer je dostupan samo članovima industrije. Međutim, ona posredno utiče na sve maloprodajne cene dijamanata.
Ne, zlato je likvidnije i ima jasnu berzansku cenu, pa se lakše menja za novac. Dijamanti su specifični i njihova vrednost zavisi od kvaliteta i sertifikata. Međutim, veliki i retki dijamanti mogu čak nadmašiti zlato u smislu rasta vrednosti. Posebno fancy color dijamanti (roze, plavi, crveni) beleže stalni rast cena i često nadmašuju druge dragulje. Dakle, zlato je stabilnija investicija, a dijamanti su luksuzni kapital sa potencijalom rasta.
Preprodaja dijamanata u Srbiji nije jednostavna jer nema razvijeno sekundarno tržište kao za zlato. Najbolje šanse za preprodaju postoje kod velikih i sertifikovanih kamena sa GIA dokumentom. Manji dijamanti bez sertifikata teško postižu tržišnu cenu i često se nude zlatarima ispod realne vrednosti. Ipak, za luksuzne primerke uvek postoji potražnja, posebno kod kolekcionara. Zato je ključno kupovati sertifikovane dijamante od renomiranih izvora.
Najveći potencijal rasta imaju retki fancy color dijamanti (plavi, roze, crveni) i dijamanti većih karata sa vrhunskim kvalitetom. Posebno su cenjeni kameni od 2 ct+ sa D–F bojom i FL/IF čistoćom. Takvi primerci su retki i uvek će imati kolekcionarsku vrednost. Na tržištu luksuza oni često beleže dvocifrene procente rasta tokom decenija. Zato se kupcima koji žele investicioni potencijal savetuje da biraju upravo ovu kategoriju.
Laboratorijski dijamanti su prava alternativa estetski, ali njihova tržišna vrednost brzo pada. Kako tehnologija napreduje, oni postaju sve jeftiniji i dostupniji. To znači da nisu pogodni za dugoročnu investiciju. Kupci ih biraju zbog etike, ekologije i pristupačne cene, a ne zbog kapitalnog rasta. Prirodni dijamanti ostaju jedini koji imaju ozbiljnu investicionu komponentu.
Investicioni dijamant se kupuje isključivo uz GIA sertifikat i detaljnu dokumentaciju. Kupci biraju kamenje od 1 ct naviše, sa Excellent brusom i što višom bojom i čistoćom. Takvi primerci se čuvaju u originalnim pakovanjima i tretiraju kao kapitalna dobra. U Srbiji se kupovina vrši kroz renomirane zlatare koje imaju direktne kontakte sa međunarodnim dobavljačima. Kupac mora imati svest da je to ulaganje u luksuz, a ne u likvidnu imovinu poput zlata.
Postoje fondovi koji ulažu u retke i obojene dijamante, ali oni su mahom rezervisani za ultra-bogate klijente. Dijamanti se ne trguju na javnim berzama poput zlata, već na specijalizovanim trgovačkim mestima u Antverpenu, Njujorku i Hong Kongu. Investicije se uglavnom odvijaju kroz privatne transakcije i aukcije. Za prosečnog kupca, najbolji put je kupovina fizičkog dijamanta sa sertifikatom. To je i najtransparentniji način da poseduje vredan kamen.
