Sertifikat je zvaničan dokument koji izdaje gemološka laboratorija i u njemu se detaljno opisuju karakteristike dijamanta. On sadrži podatke o karataži, boji, čistoći, brusu, proporcijama, simetriji, poliranju i eventualnoj fluorescenciji dijamanta. Sertifikat je kao „lična karta“ dijamanta i služi da kupac bude siguran u ono što kupuje. Najpoznatiji sertifikati su oni koje izdaju GIA, IGI i HRD. Kupovina dijamanta bez sertifikata uvek nosi rizik da kamen nema realne karakteristike koje prodavac navodi.

GIA (Gemological Institute of America) je najpoznatija i najcenjenija gemološka laboratorija na svetu. Njihov sertifikat se smatra „zlatnim standardom“ jer važi za najstroži i najpouzdaniji. Kada kupujete dijamant sa GIA sertifikatom, imate potpunu sigurnost da su sve karakteristike kamena tačno opisane. Upravo zato GIA dijamanti često imaju i višu cenu u odnosu na one sertifikovane kod drugih laboratorija. GIA postavlja standarde kojima se vode sve ostale laboratorije.

GIA je najpoznatiji i najstroži, IGI (International Gemological Institute) je široko rasprostranjen i često koristi za laboratorijske dijamante, dok je HRD (Belgija) vrlo cenjen u Evropi. Razlika je u nijansama ocenjivanja. GIA je obično stroža, IGI može biti za nijansu fleksibilniji u nekim parametrima, a HRD je posebno popularan u Antverpenu, centru evropske trgovine dijamantima. Sve tri laboratorije izdaju pouzdane sertifikate, ali na tržištu GIA i dalje ima najveći ugled.

Generalno, da. Tržište više vrednuje GIA sertifikat jer ga smatra najstrožim. IGI je popularan kod laboratorijskih dijamanata, jer brzo izdaje sertifikate i ima nešto niže troškove. Razlika u vrednosti može biti nekoliko procenata, ali zavisi i od konkretne regije. U Srbiji, kao i globalno, GIA sertifikat se najviše traži kod kupaca koji žele apsolutnu sigurnost. IGI se, međutim, sve više koristi kod LG dijamanata jer daje odličan balans cene i kvaliteta.

Sertifikat se uvek može proveriti na zvaničnom sajtu laboratorije. GIA, IGI i HRD imaju online baze gde unosite broj sertifikata i dobijate sve informacije o kamenu. Na taj način se eliminiše rizik od falsifikata. Ako broj sertifikata ne postoji u bazi, postoji sumnja da je dokument lažan. Zato je proveravanje obavezno kada kupujete vredan dijamant.

Da, moguće je poslati dijamant u laboratoriju radi naknadne sertifikacije. Proces podrazumeva fizičko slanje kamena, njegovu analizu i izdavanje sertifikata. To se najčešće radi kod nasledstva, starog nakita ili pri kupoprodaji bez papira. Troškovi i trajanje zavise od laboratorije, ali kod GIA i IGI procedura je standardizovana i sigurna. Sertifikovan dijamant uvek ima veću vrednost i lakše se prodaje.

Vreme sertifikacije zavisi od laboratorije i lokacije. Kod GIA proces obično traje od nekoliko nedelja do mesec dana, jer su procedure detaljne i stroge. IGI i HRD mogu biti brži, često nekoliko dana do dve nedelje. Ako se dijamant šalje iz Srbije, treba uračunati i vreme transporta i carinskih procedura. Dakle, u proseku je potrebno od 2 do 6 nedelja za ceo proces.

Cena zavisi od težine dijamanta i laboratorije. Kod GIA sertifikat za mali dijamant može koštati oko 50 do 100 evra, dok za veće i skuplje primerke cena raste i do nekoliko stotina evra. IGI i HRD su obično povoljniji. Trošak sertifikacije se isplati jer sertifikat podiže vrednost dijamanta i daje sigurnost pri kupovini ili prodaji. Za investicione dijamante, sertifikat je praktično obavezan.

Ne, sertifikat se izdaje uglavnom za kvalitetne i veće kamene. Mali dijamanti (tzv. accent stones, ukrasno kamenje) koji se koriste u pavé ili halo prstenju obično nemaju pojedinačne sertifikate, već samo ukupnu procenu kvaliteta. Sertifikati su standard kod većih dijamanata, posebno od 0,3 ct naviše. Kupci uvek treba da traže sertifikat kada kupuju centralni kamen za verenički prsten ili burmu.

Mnogi sertifikovani dijamanti imaju laserski ugraviran broj sertifikata na rubu (girdle) kamena. Ova gravura je mikroskopska i ne vidi se golim okom, ali omogućava jednostavnu proveru i usklađenost sa sertifikatom. To je dodatna sigurnost protiv zamene ili prevare. Kupac tako može uvek biti siguran da je dijamant koji drži isti onaj koji je opisan u dokumentaciji.

Ne pojedinačno, jer bi to bilo nepraktično i preskupo. Mali dijamanti obično dolaze u grupnim procenama, gde se navodi njihova prosečna boja i čistoća. Sertifikat se fokusira na centralne kamene koji nose najveću vrednost. Kod luksuznih nakita ponekad se navodi ukupna karatna težina svih manjih dijamanata. Ali samo glavni kamen ima detaljan sertifikat.

Najpoznatije su GIA (SAD), IGI (Belgija, SAD, Azija) i HRD (Antverpen). Pored njih postoje EGL, AGS i druge, ali nisu toliko priznate globalno. GIA je zlatni standard, IGI je vodeći kod laboratorijskih dijamanata, a HRD ima reputaciju u Evropi. Sve tri laboratorije izdaju sertifikate koji su priznati širom sveta i garantuju tačnost. Više na ovu temu: Sertifikacione kuće dijamanata i ko stoji iza ocenjivanja dijamanata širom sveta? ›

Ne postoji posebna domaća laboratorija koja izdaje međunarodno priznate sertifikate za dijamante. U Srbiji se sertifikacija radi isključivo preko međunarodnih laboratorija poput GIA, IGI ili HRD. Naši zlatari izdaju deklaracije o vrsti, finoći zlata i vrsti kamena, ali to nije isto što i međunarodni sertifikat. Ako kupac želi potpunu sigurnost, najbolje je da se odluči za dijamant sa GIA ili IGI sertifikatom.

Originalan sertifikat ima holograme, zaštitne oznake i serijski broj koji se poklapa sa dijamantom. Najlakši način je da proverite broj na zvaničnom sajtu laboratorije. Ako podaci ne postoje ili se ne poklapaju, postoji sumnja da je sertifikat lažan. Ugledne zlatare uvek nude proverljive sertifikate, pa je kupovina kod pouzdanog izvora ključ sigurnosti.

In-house sertifikat je dokument koji izdaje sama zlataра ili prodavac, a ne nezavisna gemološka laboratorija poput GIA ili IGI. Takav sertifikat može sadržati osnovne informacije o kamenu: karatažu, boju, čistoću i brus, ali nije međunarodno priznat. On ima vrednost unutar same prodavnice, ali ne garantuje objektivnost jer nije izdat od nezavisne institucije. Kupci treba da budu svesni razlike i da za veće kamene uvek traže međunarodni sertifikat.

In-house sertifikat može biti tačan ako ga izdaje ugledna kuća, ali nije obavezujući za tržište. Kod preprodaje ili investicija, GIA i IGI imaju daleko veću težinu. Kupci treba da znaju da in-house sertifikati mogu biti napisani u korist prodavca, pa postoji rizik od precenjivanja kvaliteta. Zato se oni uglavnom koriste za nakit niže vrednosti, dok se za luksuzne dijamante obavezno traže međunarodni papiri.

Sam dijamant ne gubi fizičku vrednost, ali njegova tržišna cena i likvidnost mogu biti umanjene. Kupci i trgovci mnogo lakše prihvataju GIA ili IGI sertifikovane kamene, jer imaju poverenje u nezavisnu procenu. Dijamant sa samo in-house sertifikatom može se teže prodati, posebno u inostranstvu. Zato se ozbiljnim kupcima uvek preporučuje dijamant sa međunarodnim sertifikatom.

Razlog je praktičnost i trošak. Sertifikacija u GIA ili IGI laboratoriji košta i traje nedeljama, dok prodavnica može odmah da izda sopstveni dokument. To omogućava bržu prodaju i nižu cenu. Međutim, to ne daje istu sigurnost kupcu, jer nema spoljašnje kontrole. Kod manjih kamena to je često prihvatljivo, ali kod centralnih dijamanata za vereničko prstenje, kupci obavezno traže GIA ili IGI.

Da. Pavé i halo prstenje sadrže desetine ili stotine sitnih dijamanata, i njih je nemoguće sertifikovati pojedinačno. Zlatare zato izdaju in-house dokument gde navode ukupnu karatnu težinu i prosečan kvalitet tih kamenčića. To je jedino rešenje kada su u pitanju mali ukrasni kamenčići.