Da, potpuno je normalno. Burme se nose svakodnevno i dolaze u kontakt sa velikim brojem površina, od kvaka i stolova, do volana, ključeva, staklenih čaša, limenki, escajga… Pošto je zlato mekan metal, predmeti na prstima se lako grebu i pri blagom kontaktu sa tvrđim materijalima. Ogrebotine ne znače da burma nije kvalitetna, već je dokaz da je zlato, uprkos tome što je legirano (dodati i ostali metali) ostaje prirodno mekana.

Zlato je mekano i duktilno, što znači da se lako oblikuje pod pritiskom. Kada burma udari o tvrdu površinu ili se pritisne pri nošenju tereta, može blago da se iskrivi. To nije znak loše izrade, već osobina samog metala. Redovno održavanje i povremena provera kod zlatara mogu da produže njen životni vek.

Može, naročito ako je izrađena od visokokaratnog zlata (npr. 18k) koje je mekše od legura sa manje zlata (kao što su „standardna legure“ od 14k, ili 9k i 8k legure). Iako udarac može izgledati blag, ako je površina tvrđa od zlata, deformacija je moguća. Zato se preporučuje da burmu skidate kada obavljate fizičke poslove.

Burme od belog zlata su presvučene rodiniranjem koje daje sjajnu belu boju. Tokom nošenja, taj sloj se troši i otkriva osnovnu boju legure, koja može biti blago žućkasta ili siva. Kod žutog zlata nema tog sloja, pa tragovi habanja deluju manje primetno. Zato se kod belog zlata preporučuje povremeno obnavljanje rodiniranja.

Platina je gušća i čvršća od zlata, pa burme od platine duže zadržavaju masu i oblik. Ipak, i burme od platine se grebu, ali kod platine se materijal ne gubi već pomera po površini i stvara patinu. To znači da burme od platine vremenom dobijaju specifičan izgled, ali ostaju jednako trajne. Za parove koji žele dugotrajnost, platina je često bolji izbor.

Rodiniranje je postupak kojim se burme od legure belog zlata presvlače slojem rodijuma da bi dobile intenzivno beli sjaj. Taj sloj se vremenom troši, kod nekoga brže, kod nekoga sporije, u zavisnosti od načina nošenja i kontakta sa deterdžentima, kremama ili tvrđim predmetima. U proseku se preporučuje obnavljanje rodiniranja na svakih 12 do 24 meseca za burme koje se nose svakodnevno. Ako primetite da burma poprima blago žućkastu nijansu, to je znak da je vreme za novi sloj rodijuma. Redovno rodiniranje ne samo da vraća sjaj, već i dodatno štiti površinu nakita.

Čelik i titanijum su tvrđi od zlata, pa se na njima ogrebotine javljaju ređe. Ipak, i ovi materijali nisu otporni na habanje, pa posle izvesnog vremena tragovi nošenja se i te kako vide. Njihova prednost je niža cena i otpornost na deformacije, ali im nedostaje plemenitost i prestiž koji zlato i platina imaju.

Zlato može da ostavi trag i pri kontaktu sa materijalima koji deluju mekano, jer ti materijali često sadrže tvrđe čestice. Na primer, plastika može imati aditive, a drvo sadrži kvarc iz prašine. Zbog toga burme pokazuju ogrebotine i kada udarac deluje “bezazleno”.

Da, deblje burme su otpornije jer imaju više materijala koji pruža stabilnost. Tanje burme se lakše savijaju i brže pokazuju ogrebotine. Zato je pri izboru važno uzeti u obzir ne samo dizajn, već i praktičnost i dugotrajnost.

Ne, nijedna burma ne može biti potpuno zaštićena od habanja. Ogrebotine i tragovi nošenja su prirodni i deo priče burme. Redovno poliranje može da obnovi njen sjaj, ali tragovi svakodnevnog života će se uvek vraćati.

Matirana površina nastaje posebnom obradom koja daje prigušen sjaj. Kod takvih burmi tragovi habanja i ogrebotine se brže uočavaju jer remete ujednačen mat efekat. To ne znači da su manje kvalitetne, već da zahtevaju češće obnavljanje finiša.

Da, ukoliko se radi o veoma tankim burmama (ispod 1mm debljine, što svakako nije preporučena debljina za burme). Ako bi se takva burma pritisnula prilikom povlačenja preko zgloba, može doći do blagog iskrivljenja. Posebno su osetljive tanje burme ili one sa kompleksnijim dizajnom. Preporuka je da se prsten nežno okreće prilikom skidanja, a ne da se vuče silom.

Ne, naprotiv. Burma izrađena od 18k zlata sadrži više čistog zlata i mekša je od 14k legure. To znači da su burme od 14k zlata „otpornije“ na grebanje i deformaciju. Burme od 18k zlata jesu luksuznije, jer sadrže veći procenat zlata (75% čistog zlata), ali zahtevaju pažljivije nošenje.

Da, to je prirodna pojava kod svih metala. Površina burme tokom vremena dobija sitne ogrebotine i gubi visok sjaj. Ostale završne obrade se skidaju i teže da postanu sjajne (mat, pikovana obrada, ice-mat…). Stoga je kod burmi sa sjajnom završnom obradom, vremenom potrebno poliranje, dok je kod burmi sa drugim završnim obrada potrebno vraćanje takve obrade (matiranje, brušenje, itd.).

Ne, otpornost na habanje zavisi od legure i metala, a ne od imena brenda. Burma od 14k zlata iz lokalne zlatare ponašaće se isto kao i burma od istog zlata kupljena kod brenda poput Cartiera, Tiffany, Bvlgari, Chopard…). Brend donosi prestiž i marketing, ali ne i drugačiju fizičku otpornost.

DA, zato što osobina metala važi za sav nakit od zlata, pravljen on u lokalnoj zlatari ili u Tifaniju. Zlato, platina, titanijum i čelik se svi habaju u kontaktu sa tvrđim površinama. Bez obzira da li je burma Cartier, Tiffany ili burma iz Zlatara AS. Tragovi svakodnevnog korišćenja će se pojaviti, pre ili kasnije. Brendirana burma može imati privlačniji dizajn ili neku „novu vrstu“ završne obrade, ali se ne može odupreti prirodnom habanju.

Najlakša za održavanje je burma sa visoko poliranom (sjajnom) završnom obradom. Na sjajnim površinama ogrebotine se ravnomernije rasporede i manje su primetne, a poliranjem kod zlatara burma brzo dobija izgled kao nova. Matirane ili brušene površine zahtevaju češće obnavljanje, jer i najmanja ogrebotina prekida ujednačen mat efekat. Zato se parovima koji žele praktičnost preporučuje sjajna obrada. Vraćanje završne obrade koja nije sjaj (ogledalo finiš), zahteva više vremena, jer se šalje u radionicu na održavanje i traje od 7 do 14 dana.

Zlato je prirodno mek metal, čak i kada je u leguri. Na Mohsovoj skali tvrdoće zlato ima vrednost 2,5 do 3, što znači da se može izgrebati svakodnevnim kontaktom sa predmetima koji su tvrđi, poput stakla, čelika, keramike, ključeva, escajga ili betona. Čak i kada pazite, burma tokom dana dolazi u kontakt sa stolovima, kvakama, volanom ili drugim predmetima, pa se mikro-ogrebotine stvaraju odmah. To je sasvim normalno i ne znači da je burma loša.

Često nismo ni svesni da rukama dodirujemo ili udaramo površine koje su tvrđe od zlata. Na primer, menjač automobila, ključevi, šolje od keramike, escajg, ključevi, čak i staklene flaše, a sve to ostavlja trag vašim burmama od zlata. Dakle, nije potrebno “raditi nešto posebno” da bi burma pokazala znake nošenja, dovoljno je svakodnevno kretanje i normalna upotreba ruku.

To što se pojavljuju ogrebotine ne znači da je burma loša. Naprotiv, to je prirodna posledica činjenice da se burma nosi stalno i da je zlato mekše od mnogih drugih materijala. Kada bi burma ostala savršeno glatka i sjajna zauvek, to bi značilo da nije od zlata, već od nekog tvrdog, tehničkog metala čelika (mada i on može da se izgrebe).

Ne. Ogrebotine i tragovi habanja na burmi ne zavise od kvaliteta izrade, već od same prirode metala. Zlato, platina, pa čak i titanijum ili čelik, svi će tokom nošenja pokazati tragove. Razlika je samo u brzini i načinu na koji se to vidi. Dakle, burma visokog kvaliteta će se isto habati kao i ona jeftinija, jer na to utiče materijal, a ne cena.

Greška se može javiti ukoliko burma pukne na spoju bez jačeg razloga, ako se kamen olabavi odmah posle izrade ili ako legura ne odgovara deklarisanoj finoći. Ali tragovi grebanja, gubitak sjaja i mikro-deformacije usled svakodnevnog nošenja, to se uvek smatra normalnim i očekivanim.

Cena ne utiče na habanje metala. Skupocenija burma može imati dijamante, komplikovaniji dizajn, veću masu, veću finoću (18k), ali sama površina će se jednako habati kao i kod bilo koje druge burme od iste legure. Habanje je posledica tvrdoće zlata, a ta osobina se ne menja cenom.

Mnogo je faktora koji utiču na ovu tvrdnju. Možda se radi o završnoj obradi i boji zlata. Na belom zlatu sa rodijumskim premazom ogrebotine se brže uočavaju jer sjajna površina lakše pokazuje tragove. Kod žutog ili roze zlata ogrebotine su vizuelno manje primetne. Stil nošenja i način života utiču, neko češće udari burmu o površine, neko manje. Uža burma pokazuje manje tragove habanja, šira burma više. Nesrećne okolnosti, popust slučajnih udaraca, na koje ni obraćamo pažnju, predmeti koje svakodnevno hvatamo, prosto rečeno, svakodnevne navike, gde možda vi uhvatite kvaku od stana 10 puta dnevno, a ona 3.

Polirana površina reflektuje svetlost ravnomerno, pa svaka ogrebotina remeti taj odsjaj i odmah se primeti. Postoji nekoliko mat završnih obrada, pa kod nekih se ogrebotine se stapaju sa teksturom (ice-mat), pa su manje vidljive, kod nekog finog mata će se i te kako videti. Ipak, obe vrste burmi se habaju isto, razlika je samo u tome koliko se tragovi uočavaju.

Da, to je potpuno normalno. Normalno je da se nakon nekoliko nedelja primećuju mikro-ogrebotine i gubitak prvobitnog sjaja. U nekim slučajevima ogrebotine i iznošenost se može videti i posle par dana koriščenja burme, na šta najviše utiče način živote i šta sve radite rukom na kojoj se nalazi burma. To ne znači da je burma istrošena, to je prirodan proces i deo lepote nakita od zlata, jer pokazuje da je nošen i deo vaše svakodnevice.

Ne. Habanje ne zavisi od finoće, već od prirodne mekoće zlata i njegove legure. I 14k burma (585) i ona od 18k (750) će se podjednako grebati. Razlika može biti u boji i težini, ali ne u habanju. Čak i platina, koja je gušća i ređa, pokazuje tragove korišćenja.

To je subjektivan osećaj koji nastaje jer očekujemo da plemeniti metal bude “neuništiv”. Međutim, zlato i platina su mekši metali i upravo to omogućava da se oblikuju u lepe komade nakita. Otpornost se meri u odnosu na tvrdoću drugih materijala, a u poređenju sa čelikom ili staklom, zlato je uvek mekše.