Da. Dijamant je najtvrđi prirodni materijal na Mohsovoj skali tvrdoće (10), dok cirkon ima tvrdoću oko 7,5. To znači da je cirkon znatno podložniji habanju i grebanju, naročito kod svakodnevnog nošenja. Cirkon u vereničkom prstenu će se vremenom toliko ishabati da će jedino rešenje biti zamena kamena u potpunosti.
Može, ali treba znati da će vremenom izgubiti sjaj i da je manje otporan na oštećenja u odnosu na dijamant ili safir. Zato se preporučuje pažljivije korišćenje i povremena zamena cirkona.
Zbog manje tvrdoće u poređenju sa safirom (9), moisanitom (9,25), dijamantom (10). Cirkon (CZ) je tvrdoće oko 8, što je manje od gore navedenog dragog kamenja, i zbog toga se brže haba.
Kubni cirkonijum (CZ) ima nižu tvrdoću od dijamanta i lakše se izgrebe pri svakodnevnom nošenju. Sitne ogrebotine na površini skupljaju masnoće i prljavštinu, pa kamen brzo izgleda mutno. Osim toga, dijamant ima viši indeks prelamanja svetlosti, pa čak i kad se zaprlja zadržava više sjaja od CZ-a. Zato se kod cirkona efekat zamagljenosti javlja ranije i vidljiviji je nego kod dijamanata.
Kod kuće je najbolje je koristiti mlaku vodu, blagi sapun i mekanu četkicu. Nakon čišćenja, kamen treba osušiti mekom krpom. U slučaju da kamen i dalje izgleda zaprljano, zamagljeno, potrebno je da ga donesete kod zlatara da se opere u ultrazvučnoj kadici.
Zavisi od vrste sintetičkog kamena. Sintetički dijamant, odnosno laboratorijski dijamant, stvoren od strane čoveka (lab-grown) traju isto koliko i prirodni jer imaju istu strukturu. Cirkoni i kristali poput kubnog cirkonijuma (CZ) imaju kraći vek trajanja i često zahtevaju zamenu nakon nekoliko godina intenzivnog nošenja.
Da. Cirkon je krt materijal i može pući pri jačem udarcu. Osim toga, svakodnevni kontakti sa predmetima tvrđim od njega će ga oštetiti (ključevi, staklo, pesak) i ostaviti ogrebotine.
Cirkon ima jači „vatreni sjaj“ (disperziju boja) koji nekada deluje čak i previše intenzivno, dok je dijamantski sjaj prefinjeniji. Međutim, pravo razlikovanje zahteva testiranje profesionalnim instrumentima ili stručnu procenu gemologa.
Da. Sintetički dijamanti, odnosno dijamanti kreirani u laboratoriji (lab-grown dijamanti) imaju identične fizičke i hemijske osobine kao prirodni dijamanti i samim tim su znatno otporniji od cirkona. Oni se ne grebu (osim u kontaktu sa drugim dijamantom) i mogu trajati večno.
Da. Vrednost cirkona je znatno niža od vrednosti dijamanata, safira, rubina ili smaragda. Zato se nakit sa cirkonima kupuje više kao estetska opcija nego kao investicija.
Verenički prsten sa cirkonom može biti privremena opcija zbog niske cene i estetskog izgleda, ali dugoročno nije preporučljiva opcija jer cirkoni gube sjaj i lako se oštećuju. Prirodni dijamant, laboratorijski dijamant, moisanit su i dalje najbolje opcije za verenički prsten.
Kao i kod bilo kog prstena (dijamantski ili ne), preporuka je da se na svakih 6 do 12 meseci proverava, jer nije bitna vrsta kamena, već zlato koje ga nosi. Da li su krapne pomerene, iskrivljene, da li su izlizane od nošenja, poliranja, itd.
Da, cirkoni se lako zamagle usled masnoće i prljavštine. Redovno čišćenje pomaže, ali dugoročno je uobičajeno da se sjaj smanji usled ishabanosti, i jedino rešenje je da se zameni novim.
Stvar je izbora i budžeta Svakako je dobro biti svestan da cirkon nije večan kao dijamant, ili recimo moisanit, kao i da je kupovina estetski izbor, a ne dugoročna investicija. Ako želite trajnost, birajte dijamante, prirodne ili laboratorijske, kao i mojsanite, koji su daleko tvrđi kamen od cirkona, i duže će trajati, verovatno večno.
Ne. Brendirani nakit kao što je verenički prsten sa cirkonima podložan je istom habanju kao i bilo koji drugi koji biste kupili u lokalnoj zlatari. Razlika je samo u dizajnu i imenu brenda, a ne u otpornosti samog kamena.
