Zlato je jedan od najmekših plemenitih metala, što znači da se lako deformiše pod pritiskom ili udarcem. Upravo zato se čisto zlato (24k) retko koristi za nakit, već se kombinuje sa drugim metalima i legira u poznate finoće (18k, 14k, 9k, 8k). Njegova mekoća daje mu veliku duktilnost, pa se može oblikovati u tanke listiće i žice. To je prednost u izradi nakita, ali mana kada je u pitanju otpornost na svakodnevno habanje.

Duktilnost znači sposobnost zlata da se oblikuje i isteže bez pucanja. Zlato je toliko duktilno da se od jednog grama može izvući žica duga i do nekoliko kilometara ili istanjiti u izuzetno tanke listiće. U nakitu je to prednost jer zlatar može da oblikuje fine i složene detalje. Ipak, visoka duktilnost znači i da je zlato mekano, pa se burme i prstenje mogu saviti, iskriviti ili ogrebati pri svakodnevnom nošenju. Zato se zlato koristi u legurama, gde mu se dodaju tvrđi metali radi veće otpornosti.

Platina je takođe veoma duktilan metal, ali uz to ima i veliku gustinu, što je čini otpornijom na deformacije od zlata. Kada se izgrebe ili udari, platina ne gubi materijal već ga samo premesti unutar sebe, pa prsten ostaje masivniji i trajniji. Zbog toga se platina često smatra boljim izborom za burme i vereničko prstenje koje treba da traje generacijama. Ipak, zbog duktilnosti, i ona može da se ogrebe i dobije patinu, ali uz redovno poliranje vraća prvobitni sjaj.

U belo zlato se obično dodaju paladijum, nikl ili srebro da bi se dobila hladna boja. U žuto zlato dodaju se srebro i bakar u ravnoteži kako bi se zadržala topla zlatna nijansa. Roze zlato dobija boju dodavanjem većeg procenta bakra. Upravo kombinacija tih metala određuje i tvrdoću legure.

Kod zlata u finoći 14k, najotpornije je roze zlato, jer sadrži veći procenat bakra, koji daje čvrstinu leguri. Žuto zlato je nešto mekše, ali i dalje dovoljno izdržljivo za burme i prstenje koje se nosi svakodnevno. Belo zlato, iako vizuelno deluje najsnažnije, zahteva rodiniranje koje se vremenom troši i mora da se obnavlja. Dakle, sa stanovišta otpornosti, roze i žuto zlato su stabilniji izbor, dok belo zlato zahteva malo više održavanja.

Razlika je pre svega u tvrdoći i otpornosti na habanje. 14k zlato sadrži više legirajućih metala (41,6%), pa je čvršće i otpornije na ogrebotine i deformacije, dok je 18k mekše jer sadrži više čistog zlata (75%). Kod žutog zlata, 14k bolje podnosi svakodnevno nošenje od 18k. Kod belog zlata, i 14k i 18k zahtevaju rodiniranje, ali je 14k otpornije jer ima više paladijuma ili nikla. Kod roze zlata, 14k je najotpornije zbog većeg sadržaja bakra, dok je 18k mekše i brže pokazuje tragove nošenja.

Platina 950 je gušća i teža od svih legura zlata, pa se generalno smatra otpornijom na deformacije. Za razliku od zlata, koje pri habanju gubi sitne čestice metala, platina ih zadržava i samo menja oblik. Zbog ove specifičnosti, burme od platine duže zadržavaju masu i jačinu. U poređenju sa 14k žutim, belim i roze zlatom, platina je otpornija na savijanje, ali se lakše površinski ogrebe. U poređenju sa 18k, razlika je još veća, jer 18k sadrži više čistog zlata i mekše je. Dakle, platina pruža dugoročnu stabilnost, ali će zahtevat redovno poliranje da bi zadržala sjaj.

Platina nije tvrđa, već gušća i otpornija na deformacije. Ona se lakše ogrebe jer je mekša na površini, ali se ogrebotine ne gube već se metal samo pomera unutar prstena (kao kada pritisnete glinu). Kod zlata sitne čestice pri habanju otpadaju, i zlato se vremenom gubi, dok platina zadržava svoju masu. Zato se platina smatra izdržljivijom na duže staze.

Ne, zapravo je obrnuto. S obzirom da 18k zlato sadrži 75% čistog zlata, mekše je od 14k legure u kojoj ima više drugih metala. Zbog toga je 14k otpornije na habanje i ogrebotine u svakodnevnoj upotrebi. Međutim, 18k se bira zbog većeg udela čistog zlata u leguri, luksuznijeg izgleda i intenzivnije boje.

Mohsova skala meri otpornost materijala na ogrebotine, od 1 (talk) do 10 (dijamant). Zlato se na toj skali nalazi između 2,5 i 3, što znači da je relativno mekano. To ga čini osetljivim na ogrebotine čak i od predmeta poput čelika ili stakla. Upravo zato se zlato kombinuje (legira) sa drugim metalima u legure.

Nakit od zlata (bilo koje finoće) kao i nakit od platine Pt950, a posebno onaj koji se nosi na prstima, može da oštete: ključevi, staklene flaše, metalne ručke torbi, kvake, limenke, escajg pa čak i pesak koji sadrži kvarc. I menjač automobila, alati ili kuhinjski pribor mogu ostaviti tragove. Zato prstenje i burme vrlo brzo dobiju fine ogrebotine. To je normalno i deo prirodnog habanja nakita.

Ne, iako su tvrđi od zlata, ni titanijum ni čelik nisu otporni na ogrebotine. Čelik se može izgrebati staklom ili drugim metalima, dok titanijum lako pokazuje znakove nošenja. Razlika je što su ovi metali jeftiniji i ne mogu se uvek lako polirati ili popravljati. Zato zlato i platina ostaju standard za luksuzni nakit.

Duktilnost je i prednost i mana. Prednost je jer se zlato lako oblikuje u fine detalje nakita. Mana je jer se prsten može saviti ili iskriviti pri udarcu. Upravo ta osobina objašnjava zašto je zlato istovremeno toliko cenjeno, ali i podložno habanju.

Plemenit metal znači da zlato ne oksidira i ne korodira, pa neće potamniti ili zarđati. To mu daje trajnu vrednost i lep izgled. Međutim, plemenitost nema veze sa mehaničkom izdržljivošću. Iako zlato ne tamni, ono se i dalje lako grebe i deformiše.

Da, zbog svoje gustine platina bolje podnosi deformacije. Kada se udari, ona se ne lomi i ne gubi materijal, već se samo pomera u okviru prstena. To joj daje dugovečnost, ali čini da češće pokazuje sitne ogrebotine. Vremenom razvija prepoznatljivu „patinu“.

Platina je oko 40% teža od zlata. To znači da će burma istih dimenzija od platine biti značajno teža na ruci. Taj osećaj težine mnogi kupci doživljavaju kao luksuz i stabilnost. Zbog toga platina ima posebnu privlačnost u izradi burmi i vereničkog prstenja.

Burme se mogu deformisati i od dugotrajnog pritiska, na primer pri nošenju teških predmeta. Čak i bez udarca, konstantno stiskanje metala može ostaviti trajne promene. Zlato i platina su dovoljno mekani da podlegnu svakodnevnom pritisku. To je normalna pojava kod nakita koji se stalno nosi.

To su sitne ogrebotine koje nastaju već pri prvom nošenju, kontaktom sa predmetima tvrđim od metala. One se često vide pod svetlom kao fine linije. Mikro-ogrebotine su normalan deo nošenja nakita i ne umanjuju njegov kvalitet. Profesionalno poliranje može ih uvek ukloniti.

Da, jer završna obrada određuje kako će ogrebotine biti vidljive. Sjajna površina najviše pokazuje tragove, dok mat i brušene burme bolje prikrivaju habanje. Međutim, sama otpornost metala ne zavisi od obrade, već samo od legure. Izbor obrade je stvar estetike i praktičnosti. Na primer, burma sa IceMat završnom obradom već deluje izgrebano, pa se ogrebotine i habanje neće videti. Vidi: Završne obrade kod burmi ›

Mohsova skala meri otpornost minerala i metala na ogrebotine, od 1 (najmekše) do 10 (najtvrđe). Zlato i platina spadaju u mekše metale, što objašnjava zašto burme i prstenje brzo dobiju ogrebotine pri svakodnevnom nošenju. Evo poređenja:

Skoro svi predmeti iz svakodnevnog života (ključevi, staklo, čak i pesak) tvrđi su od zlata i platine, pa zato nakit od ovih metala uvek pokazuje znake nošenja. To nije kvar, već prirodna posledica njihovih fizičkih svojstava.