Lični podaci iz lične karte, ili pasoša su neophodni zbog zakonskih propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Podaci se čuvaju poverljivo i koriste samo u te svrhe. Više o ovom zakonu: Zakon o PDV ›

Ne, podaci ostaju poverljivi i koriste se samo u skladu sa zakonom. Ne dele se sa neovlašćenim trećim stranama.

Ne. Kupovina investicionog zlata, u skladu sa zakonom o PDV, zahteva ličnu kartu na uvid i uzimanje podataka iz iste, dok za kupovinu nakita od zlata, takva procedura nije potrebna.

Da, knjiži se kao imovina preduzeća. Vrednost se unosi u poslovne knjige i evidentira u bilansu.

Pravno lice zlato knjiži kao dugoročnu imovinu ili rezervu. Knjiženje zavisi od namene i računovodstvenih standarda.

Svako iznošenje zlata iz zemlje mora se prijaviti carini, i za to isto zlato se mora tražiti dozvola za izvoz. Više na temu: Da li fizičko lice sme da iznese zlatne poluge i investiciono zlato preko granice Srbije?

Kupovina i prodaja zlata uređena je Zakonom o deviznom poslovanju i propisima o sprečavanju pranja novca, kao i zakonom o PDV. Investiciono zlato je oslobođeno PDV.

Ne, fizička lica u Srbiji ne plaćaju porez na kapitalnu dobit kada prodaju investiciono zlato. Transakcije sa polugama i kovanicama oslobođene su PDV-a i poreza na zaradu, što investiciono zlato čini posebno atraktivnim za građane. Dakle, fizičko lice može u svakom trenutku unovčiti zlato bez dodatnih poreskih opterećenja.

Ne, građani nisu u obavezi da prijavljuju posedovanje zlata. Nema godišnjeg poreza na imovinu za zlato, niti obaveze izveštavanja poreskoj upravi. Samo posedovanje nije predmet oporezivanja, a obaveze nastaju jedino ako zlato prelazi granicu, odnosno ako se iznosi iz zemlje.

Najbliži srodnici oslobođeni su poreza na nasledstvo i poklon. U slučaju da zlato pokloni ili ostavi neko iz drugog naslednog reda (brat, sestra, unuk), stopa poreza iznosi 1,5%, a za ostala lica 2,5%. Osnovica je tržišna vrednost zlata u trenutku prenosa.

Da, iznošenje zlata preko granice dozvoljeno je samo uz prethodnu dozvolu Ministarstva trgovine. Na granici je obavezna prijava carini. Neprijavljeno iznošenje može dovesti do zaplene ili novčanih kazni.

Preduzeća zlato knjiže kao deo svoje imovine, a najčešće kao robne rezerve ili finansijski plasman. Nabavna cena se vodi u poslovnim knjigama, a sve promene vrednosti evidentiraju se u skladu sa računovodstvenim standardima. Pravna lica nisu oslobođena poreza na dobit kada prodaju zlato.

Zlato se unosi u poslovne knjige po nabavnoj vrednosti, uz evidenciju o količini i finoći. Na kraju godine procenjuje se po nižoj od nabavne i tržišne vrednosti, u skladu sa principom opreznosti. Dobit se priznaje tek kada zlato bude prodato.

Profit od prodaje ulazi u redovan obračun dobiti firme i oporezuje se po stopi od 15%. Za razliku od fizičkih lica, pravna lica nemaju oslobođenje od poreza na kapitalnu dobit. To zlato tretira kao i svaku drugu imovinu koja može doneti prihod.

Da, firme mogu držati zlato kao deo zaliha ili rezervi za zaštitu kapitala. Time se štiti vrednost imovine od inflacije i valutnih promena. Zakon dozvoljava takvu praksu, ali uz obavezno vođenje tačne računovodstvene evidencije.

Ako je preduzetnik u sistemu vođenja poslovnih knjiga, dobit od prodaje zlata oporezuje se kao prihod od delatnosti po stopi od 10%, uz obavezu plaćanja doprinosa za PIO i zdravstvo. Paušalni preduzetnici porez plaćaju po paušalno utvrđenim iznosima, pa se prihod od prodaje zlata ne obračunava posebno. U praksi to znači da se porez kod preduzetnika obračunava povoljnije nego kod privrednih društava, ali uz obavezne doprinose.

Kod društava sa ograničenom odgovornošću i drugih pravnih lica, profit od prodaje investicionog zlata ulazi u osnovicu poreza na dobit preduzeća. Na ostvarenu dobit primenjuje se jedinstvena stopa od 15%. Za razliku od fizičkih lica, pravna lica nemaju poresko oslobođenje kod trgovine investicionim zlatom, već se prihod tretira kao i svaka druga poslovna dobit.

Kod fizičkih lica nasledstvo i poklon investicionog zlata podležu porezu na nasleđe i poklon, osim u slučaju najbližih srodnika (deca, supružnici, roditelji) koji su oslobođeni. Za naslednike i poklonoprimce iz drugog reda (braća, sestre, unuci) stopa poreza iznosi 1,5%, a za ostale 2,5%. Osnovicu čini tržišna vrednost zlata u trenutku prenosa. Ova obaveza postoji i kada je zlato u pitanju, isto kao i kod druge pokretne imovine.

Ako pravno lice dobije zlato na poklon, njegova vrednost se evidentira u poslovnim knjigama kao prihod i ulazi u osnovicu za porez na dobit. Kod nasledstva, što je ređa situacija, zlato se takođe knjiži po tržišnoj vrednosti u momentu prenosa i tretira kao imovina firme. U oba slučaja, dobit se oporezuje po stopi od 15%. Za razliku od fizičkih lica, pravna lica nemaju oslobađanja po osnovu nasledstva ili poklona.

Da, fizička lica mogu iznositi zlato preko granice samo uz prethodnu dozvolu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Na granici je obavezna prijava carini, a neprijavljeno iznošenje može dovesti do zaplene i kazni. Ne postoji poseban porez na izvoz zlata, ali se bez dozvole i uredne procedure prenos smatra nezakonitim. Dozvola se izdaje na osnovu podnetog zahteva i plaćene administrativne takse.

Da, i pravna lica podležu istim pravilima kao i fizička. Za svaki izvoz zlata potrebno je pribaviti dozvolu Ministarstva trgovine, a postupak podrazumeva podnošenje zahteva i odluku komisije. Takođe, sve pošiljke moraju biti uredno prijavljene carini. Pravna lica koja se bave prometom zlata vode posebne evidencije i moraju dokumentovati izvor i svrhu prenosa. Time se obezbeđuje kontrola i transparentnost prometa na međunarodnom nivou.