Moisanit je dragulj sastavljen od silicijum-karbida (SiC), minerala poznatog po svojoj izuzetnoj tvrdoći i optičkim svojstvima. Po hemijskom sastavu potpuno je drugačiji od dijamanta, koji je čist ugljenik. Ono što ga čini posebnim jeste visoka otpornost na ogrebotine i neobičan vatreni sjaj. U nakitu se koristi kao pristupačna i izdržljiva alternativa dijamantu.
Prirodni moisanit postoji, ali je ekstremno redak i pronađen je gotovo isključivo u meteoritima i gornjem omotaču Zemlje. Zbog retkosti, praktično sav moisanit koji se koristi u nakitu je laboratorijski uzgojen. Proces proizvodnje omogućava kontrolu boje, čistoće i veličine. To znači da kupci dobijaju kamen sa konzistentnim kvalitetom, bez prirodnih nesavršenosti.
Moisanit je otkrio francuski naučnik Henri Moissan 1893. godine u krateru meteorita u Arizoni. U početku je mislio da je pronašao dijamante, ali je kasnije utvrđeno da se radi o novom mineralu. Po njemu je ovaj kamen i dobio ime, i danas se zove mojsanit (eng. moissanite). To otkriće dalo je ovom dragulju gotovo “vanzemaljski” status.
Prirodni moisanit je izuzetno redak. Zapravo, toliko je redak da ga praktično nema u komercijalnoj upotrebi, a glasine kruže da prirodnog mojsanita nema za jedan par minđuša. Nalazi se u tragovima u meteoritima i ponekad u Zemljinom plaštu. Zbog toga se ne koristi za izradu nakita. Sve što je dostupno u zlatarama je laboratorijski moisanit.
Da, moisanit se koristi i u industriji zbog svojih osobina. Kao silicijum-karbid, poznat je po otpornosti na toplotu i izuzetnoj tvrdoći. Zato se koristi u elektronici, laserskim komponentama i kao abraziv u industrijskoj proizvodnji. Međutim, za nakit se koristi u obliku dragog kamena visokog kvaliteta.
Mojsanit se tretira kao pravi dragi kamen, jer ima sopstveni hemijski sastav i kristalnu strukturu. Međutim, u nakitu je gotovo uvek sintetički proizveden, pa se može nazvati i laboratorijskim dragim kamenom. Za razliku od kubnog cirkona, moisanit nije imitacija, već poseban mineral. On je prirodan po poreklu, ali u praksi laboratorijski uzgojen.
Dijamant je čist ugljenik, dok je mojsanit silicijum-karbid. Ova razlika u sastavu znači da imaju i različita fizička svojstva. Dijamant je nešto tvrđi (10 na Mohs skali), dok je moisanit odmah iza sa 9.25. Moisanit ima viši indeks prelamanja, što znači da sija intenzivnije i daje više “vatrenih” odsjaja u bojama duge.
Ne, vrednost moisanita je značajno niža od prirodnih dijamanata i retkih dragulja poput rubina i smaragda. Njegova cena je stabilna, ali ne raste vremenom jer je laboratorijski proizvod. Međutim, vrednost moisanita leži u njegovoj trajnosti, izgledu i pristupačnosti. Za mnoge kupce to predstavlja savršen balans luksuza i praktičnosti.
Moisanit je postao popularan jer pruža izgled sličan dijamantu, ali po znatno nižoj ceni. Njegova otpornost na habanje i sjaj čine ga odličnim za svakodnevno nošenje. Osim toga, mnogi kupci biraju moisanit iz etičkih razloga – jer ne dolazi iz rudnika. On je savremena alternativa za parove koji žele lep i dugotrajan kamen bez ogromne investicije.
Da, gemološki instituti poput GIA i IGI priznaju mojsanit kao zaseban mineral. Međutim, oni ne izdaju sertifikate kvaliteta za moisanit na isti način kao za dijamante. Umesto toga, proizvođači i brendovi često izdaju sopstvene sertifikate o autentičnosti. Na tržištu postoje i laboratorije koje nude ocene čistoće i boje moisanita.
Simulant je kamen koji samo vizuelno podseća na dijamant, ali nema slična fizička svojstva. Kubni cirkon je tipičan primer simulanta. Moisanit, s druge strane, nije imitacija, već dragulj sa izuzetnim sopstvenim osobinama. Iako liči na dijamant, po svom sjaju i tvrdoći bliži je pravom dragom kamenu nego simulantu.
Da, neobučenom oku moisanit vrlo lako može izgledati kao dijamant. Ipak, stručnjaci i gemolozi lako prepoznaju razliku po intenzitetu odsjaja i „vatrenim“ bojama koje dijamant nema u tom stepenu. Takođe, testeri za dijamante na toplotnu provodljivost obično razlikuju dijamant od moisanita. Za prosečnog posmatrača, razlika je gotovo neprimetna.
Moisanit se u nakitu koristi od kasnih 1990-ih, kada je kompanija Charles & Colvard počela sa njegovom komercijalnom proizvodnjom. Pre toga nije bio dostupan široj javnosti zbog svoje retkosti u prirodi. Od tada do danas, moisanit je postao prepoznatljiv kao “dijamantska alternativa”. U poslednjih desetak godina njegova popularnost posebno raste u Americi i Evropi.
Mojsanit se u nakitu počeo koristiti tek krajem 1990-ih, kada je kompanija Charles & Colvard dobila ekskluzivna prava na njegovu proizvodnju. Oni su imali patent na proces uzgoja draguljskog moisanita, što im je omogućilo monopol na svetskom tržištu. Zbog toga je ovaj kamen dugo bio dostupan isključivo preko njihovog brenda, a cena mu je bila viša nego danas. Tek nakon isteka patenta oko 2015. godine, druge kompanije su počele sa proizvodnjom, što je dovelo do širenja ponude, smanjenja cene i naglog rasta popularnosti. Danas je moisanit široko dostupan i priznat kao moderna alternativa dijamantu.
Savremeni laboratorijski moisanit uglavnom se proizvodi bez potrebe za dodatnim tretmanima. Ranije verzije znale su da imaju blagu žućkastu nijansu, ali današnji procesi proizvodnje daju skoro bezbojni kamen. Dakle, nije reč o bojenju, već o kontroli rasta kristala. Tako se postiže izgled koji je najsličniji dijamantu.
Da, mojsanit se razvrstava po boji i čistoći, slično kao dijamanti. Najtraženiji su skoro bezbojni i potpuno bez inkluzija. Postoje i verzije sa toplijom nijansom, koje su jeftinije. Neki proizvođači nude i varijante u bojama, pa tako postoje žuti, plavi, zeleni moisanit. Kupci obično biraju kamen prema budžetu i estetskom ukusu.
