Uzmite račun, skenirajte QR kod

NOVI MODEL FISKALIZACIJE

Šta podrazumeva novi model fiskalizacije?

Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom. Elektronski fiskalni uređaj osim kase, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon. Takođe, QR kod na svakom računu podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.

Neizdavanje fiskalnih računa

Registrovane trgovinske i zanatske radnje i ugostiteljski objekti koji su obavezni da poseduju fiskalnu kasu ulaze u sivu zonu svaki put kada kupcu ne izdaju račun. Time su vlasnici ostvarili ekstra zaradu jer su sebi uzeli 20% poreza na dodatu vrednost (PDV) koji bi izdavanjem računa pripao državnom budžetu odnosno građanima. Da bi zavarali potrošače, nesavesni trgovci nekad izdaju „međuračun“ koji liči na fiskalni račun ali to nije, i ne povlači za sobom plaćanje poreza. Prema istraživanjima NALED-a, najneodgovorniji su vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima 55% građana ne dobije uvek račun. Podaci pokazuju i da 50% građana nikada ne traži račun čime nesavesnim privrednicima pomažu u kršenju propisa i bogaćenju. Uzimanje računa daje sigurnost u slučaju potrebe za reklamacijom proizvoda, kao i garanciju da će prodavac platiti porez.

Uzroci i posledice sive ekonomije

Osnovni uzroci sive ekonomije su:

• Nizak nivo poreske kulture građana i privrede, koji je uglavnom prouzrokovan nepoverenjem u državne institucije, netransparentnim trošenjem sredstava, nedovoljnom informisanošću i korupcijom
• Komplikovan regulatorni okvir podložan čestim promenama, nedoslednom primenom propisa, nedovoljnim poznavanjem propisa i slabim kapacitetima javne uprave u sprovođenju propisa
• Relativno visoka poreska i neporeska opterećenja sa dodatnim administrativnim barijerama i visokim administrativnim troškovima za privredu i građane
• Relativno visok stepen korupcije i tolerancije države prema sivoj ekonomiji (inspekcija, carina, sudstvo, policija)
• Visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo

Obim sive ekonomije u državama u regionu kreće se u rasponu od 22 do 32 odsto BDP-a, dok je prosek razvijenih država EU oko 15% BDP-a. U odnosu na Srbiju jedino Bugarska ima veći obim prometa u neformalnim privrednim tokovima. Među zemljama sa najmanjom stopom poslovanja mimo propisa su pojedine države SAD i Švajcarska kod kojih je obim sive zone oko 7% BDP-a.

Posledice sive ekonomije su:

• Nelojalna konkurencija koju prouzrokuju subjekti koji posluju u zoni sive ekonomije, što dovodi do zatvaranja privrednih subjekata koji poštuju propise ili njihovog prelaska u sive tokove, otpuštanja radnika i smanjenja investicija
• Manji budžetski prihodi koji prouzrokuju lošije javne usluge kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, bezbednost, vladavina prava, komunalne usluge, itd
• Narušavanje prava radno angažovanih lica, bezbednosti i zdravlja (izostanak uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguranje u slučaju povrede na radu za studente angažovane preko studentske zadruge, ugrožen kvalitet i zdravstvena ispravnost proizvoda)

Siva ekonomija je prepreka za razvoj preduzeća, za ekonomski rast i za izgradnju kvalitetnijeg života svakog pojedinca. Iako predstavlja „sigurnosnu mrežu“ za mnoge pojedince i domaćinstva u Srbiji, ona znači mnogo više od nenaplaćenog poreza jer dovodi do gubitka radnih mesta, zatvaranja preduzeća, manji budžet za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, socijalna davanja i sve ono što građani dobijaju od države i što se finanira od poreza.