Požuteo nakit od belog zlata? Loš kvalitet zlata?

Najćešći razlog zbog čega klijenti često vide “problem” i/ili tvrde da je u pitanju “loš kvalitet” baš njihovog komada, ne shvatajući da je “glavni krivac” nakit koji se nosi na prstima. Razlog zbog čega su ovo najzastupljeniji komadi nakita koji su često predmet “reklamacije”, jeste što ovakva vrsta nakita – prstenje, vereničko prstenje i burme, najviše dolaze u kontakt sa predmetima i stvarima koji su tvrđi od samog metala od koga je nakit i napravljen, a uglavnom su to plemeniti metali poput – srebra, zlata, platine.

Razlog nerazumevanja ove potpuno jednostavne teme leži u pogrešnom shvatanju da zlatni nakit ima visoku cenu i da iz tog razloga on mora biti “kvalitetan” i neuništiv! Ono što predstavlja kamen spoticanja između prodavaca i klijenata jeste i paradoksalna situacija, gde proizvodi koji bi trebalo da budu ekskluzivna roba, jer kupuje zlato, čija se vrednost svakodnevno utvrđuje na svetskoj berzi zlata, zatim i neki dragi kamen, koji često može biti i skuplji od samog plemenitog metala, imaju poptuno drugačije ponašanje od onog očekivanog. Svako bi očekivao od “skupih burmi ili vereničkog prstena” da “traje večno”, kao i da je neuništiv, jer “nije malo plaćen”, a priroda metala od kojih se prave ovi proizvodi nas u to razuverava prilikom normalnog ophođenja prema istim.

“Loš kvalitet zlata” i reklamacije na boju zlata?

Nije nikakva tajna da je čisto zlato (999,99; 24K) veoma mekano, što je i sam razlog da se ono koristi isključivo u proizvodnji poluga investicionog zlata, kao i zlatnika. Metalurgija koja se prepoznaje u svom primitivnom obliku još od kamenog doba, ne prestaje da razvija i radi sa materijalima, pa tako vekovima unazad stižemo do pojave legiranog zlata, i pojave karataže, odnosno legure miksa metala, kako bi se dobilo zlato koje je pogodno za rad i manipulaciju, a istovremeno što je više moguće otporno na habanje i korisno za svakodnevno nošenje i korišćenje u vidu ulepšavanja.

U celu priču ulazi i legura belog zlata, koja dodatno pravi “problem” kupcima, a ono što dodatno stvara nelagodu i neprijatnost jeste što posle određenog vremena, nakit izrađen od legure belog zlata koji se nosi na rukama, ima tendenciju da “požuti”. Da bi se dodatno “zakomplikovala cela priča”, 1930. godine, u juvelirsku industriju stiže i rodijum, kojim se rodiniraju predmeti od legure belog zlata, kako bi se dobio predivni beli odnosno srebrnkasti sjaj i blještavost predmeta od belih legura.

Habanje nakita i nestajanje rodijuma

“Kvalitet” koji kupci osporavaju se dešava dakle iz dva prosta razloga: neočekivano “brzo” habanje predmeta koje se svakodnevno nosi i dolazi u dodir sa raznim tvrđim predmetima iz okoline, ali i brzo “skidanje bele boje” i otkrivanje “žutih delova metala belog zlata”. Malo je poznata činjenica je da je zlato prilično mekano i da se grebe ma koje da je cene ili finoće. Burme ili verenički prsten koji košta 100€ ili 100.000€ će se isto ponašati u praksi, jer se prave od iste legure zlata. Ono što utiče na to da se manje ili više vidi jeste širina metala koji se nosi. Na primer, burme širine 4mm i više, više pokazuju ishabanost nego one ispod 4mm. Verenički prsten obično najmanje pokazuje jer su donje šine prstena koje dolaze u kontakt sa površinama, uglavnom 1-2mm širine.

Pojava u kojoj dolazi do dekolorizacije, odnosno do toga da nakit gubi savršenu belinu i sjaj, dešava se usled skidanja rodijuma. Proces nanošenja rodijuma možete da pogledate na ovom videu, a na ovom linku možete da pročitate nešto više o samom rodijumu. Nanošenje rodijuma je hemijski proces u kome se metal Rhodium, putem elektrolize u tankom sloju, nanosi na bilo koji predmet, a samo predmeti izrađeni od bele legure zlata uglavnom dobijaju ovaj tretman, jer predmeti od žutog i roze zlata, nemaju potrebu za ovim procesom.

Nažalost, pojava skidanja (nestajanja) sloja belog rodijuma sa burmi ili vereničkog prstena od belog zlata, nije nešto što može da se spreči na bilo koji način. Ne postoji trajno rešenje za legure od belog zlata, bilo da je u pitanju 8K, 9K, 10K, 14K, 18K, ili bilo koja druga finoća zlata. Osnovni metal kod belih legura zlata bilo koje finoće, jeste prirodno žuto zlato, zbog čega je nemoguće napraviti belu leguru koja je savršeno bela.

Mnogi misle da belo zlato postoji u obliku rude belog metala, od čega se i prave predmeti od belog zlata. Zapravo ono što uglavnom ume da zbuni kupce/potrošače, jeste naziv legure – BELO ZLATO.

Belo zlato i česte nepoznanice

Legura belog zlata određene finoće (npr. 14K) se pravi od žutog zlata (58,5% čisto žutog zlata) pomešanog sa ostalim belim metalima (nikl, srebro) koji ne mogu u potpunosti da potisnu i eliminišu boju žutog zlata koja je sastavni deo legure, pa iz tog razloga, ova legura nikada nije savršeno bela, zbog čega je 1930. godine i izmišljen proces rodiniranja, što je po nama velika greška. Ljudi očekuju da nakit od belog zlata, zauvek bude beo i da sija kao prvog dana, bez potrebe za održavanjem te “beline”. To je potpuno nemoguće, jer brzina skidanja rodijuma sa predmeta zavisi od mnogih faktora, pa i od toga kako se nosi, sa kakvim površinama dolazi u kontakt, od zavisnosti od pH vrednosti kože, korišćenje krema parfema, sapuna itd. i kod nekoga rodijum traje duže, kod nekoga kraće, a nekima je svejedno jer su upoznati sa “problematikom” nakita izrađenog od legure belog zlata, pa kad se sete, donesu ga na održavanje.

Ovo ponašanje je priroda bele legure zlata, ma koje finoće ona bila.

Bez obzira na to koliko se trudite da “pažljivo” nosite nakit na prstima (burmu ili verenički prsten), oni svakako dolaze u kontakt sa predmetima tvrđim od sebe, koji oštećuju i rodijum i sam metal, a što doprinosi i skidanju rodijuma. To se dešava upravo jer je belina predmeta dobijena hemijskim nanošenjem rodijuma u tankom sloju (koliko se uhvati na predmetu prilikom procesa rodiniranja). Iz tog razloga Zlatara AS i ceo svet juvelirstva nudi i održavanje nakita od bele legure zlata, nakon nošenja, u vidu ponovnog poliranja i nanošenja rodijuma.